Njihovo pravo vreme počinje onda kada padne mrak. Doslovce. Negde blizu šest sati popodne, iz Ćacilenda dopiru nesnosni zvuci ratnih i „patriotskih“ pesama, a kako vreme odmiče i bližimo se noćnim satima „studenti koji žele da uče“ pretvaraju se, sada već bez maski, u „studente“ koji hoće da muče. I ne samo zvukom. Na okupljene … Nastavi čitati ALEKSANDRA BOSNIĆ ĐURIĆ: Cilj bezumlja