Prilično sam usamljen u mišljenju – od koga ne odustajem – je najmanje vidljiv, ali najveći deo odgovornosti za krvavi raspad Jugoslavije i postraspadnu pometnju pada na lošu književnost, loše pozorište i lošu filmografiju. Primitivni, recimo, realizam i istoricizam Ćosićevih kupusara – koje je “otac nacije” štancovao u saradnji sa gomilom saradnika za različite oblasti … Nastavi čitati SVETISLAV BASARA: Dramaturgija nemoći porodice