Još jedan prođe Vidovdan, uzburkan k’o more, duž pustih ulica Brankovići već gore, a srce umorno, željno mirnih snova, neka tiho plovi van ove zemlje. Sa novim jutrom sve će isto biti, ja to dobro znam, bolje da se više ne srećemo, i zato zbogom. Nek zvuci pesme te ispunjeni setom sada mirno plove preko … Nastavi čitati TOMISLAV MARKOVIĆ: Kakve li će biti noći kad naiđu crni (vidov)dani?