Članovi Predsedništva BiH razmenili su međusobno suprotstavljene ocjene o razlozima krize u kojoj se država nalazi, ne izbegavajući i poređenja sa Ukrajinom u kojoj besni rat izazvan invazijom od strane susedne Rusije, piše RSE.
Željko Komšić, Šefik Džaferović i Milorad Dodik, trojica članova Predsedništva, iznose pred Spoljnopolitikim odborom Evropskog parlamentana, svoje poglede prilike u državi koju je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, po početku ruske invazije, svrstao sa Gruziom i Moldavijom među tri bezbednosno rizične države izložene negativnom ruskom uticaju.
Komšić je naveo da odnos suseda prema BiH podseća na odnos Rusije prema Ukrajini, Džaferović optužio predstavnike Hrvata i Srba za sprečavanje reformi, a Dodik svako pominjanje rata nazvao histerijom.
Do izbijanja ukrajinske krize pitanje izborne reforme, šest meseci pred opšte izbore u BiH, dominiralo je u raspravama o problemima te države.
Komšić poredi BiH sa Ukrajinom
“Ustavno pravna struktura sa delimično građanskim principom, veći je izvor za sada političkih konflikata koji se vide u blokadi države”, rekao je u svom izlaganju Željko Komšić, jedan od članova bh. Predsedništva.
“Etnički struktuiran izbor koji se pokušava nametnuti je definitivno početak disolucije BiH sa veoma neizvesnim ishodom”, podvukao je on, dodajući da se pokušava narušavanjem suvereniteta BiH kroz “koncept brige suseda”.
“Taj koncept ide do te mere da se direktno mešaju u unutrašnju politku BiH. Ako vam iz nekog razloga liči na Luganjsk i Donjeck – u pravu ste”, objasnio je Komšić poredeći prilike u BiH sa dve separatističke regije na istorku Ukrajine čiju nezavisnost je Rusija priznala pred započinjanje agresije.
“Jedina razlika od ruskog pristupa, za sada, jeste da susedne države na pokušavaju oružanom agresijom to ostvariti”, zaključio Komšić.
Džaferović optužuje RS
Džaferović je naglasio da se BiH nalazi na prekretnici i dodao da više od pola godine traje kriza koja je izazvana iz eniteta Republika Srpska (RS), rekavši da vlasti RS na čelu sa Miloradom Dodikom otvoreno ugrožavaju Dejtonski mirovni sporazum.
“Da su ovi potezi vlasti secesionistički, primetili su i međunarodni akteri”, kazao je Džaferović.
“Vlasti RS nastoje zamagliti ovu evidentnu istinu tako što se pozivaju na nekakav ‘izvorni Dayton’. To je sofistička formula koja zanemaruje činjenice”, optužio je Džaferović.
On je naveo da Daytonski mirovni sporazum nije statičan okvir, čiji bi cilj bio večito zadržavanje BiH u stanju iz završne godine rata u toj zemlji, 1995. Podvlači Dayton je okvir za reforme:
“Sve reforme kojima su uspostavljene državne institucije su deo evropskog puta BiH i njihovo ugrožavanje značilo bi kraj evropskog puta naše zemlje”, poručio je.
Džaferović o poziciji Hrvata u BiH
Džaferović je podsetio da je u svojim presudama Evropski sud za ljudska prava tražio jednaka prava nacionalnih manjina.
“Mnogo puta čuli smo neistinu da je hvratski narod ugrožen”, naveo je.
Dalje je podvukao kako vodeća stranka Hrvata u BiH, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), ima zahteve koji podrazumevaju promene Daytona.
“Većina Bošnjaka i Hrvata u BiH živi zajedno u entitetu Federacije BiH. Treba naći način normalnog zajedničkog funkcionisanja, međutim to se ne može činiti tražeći dalje etničke podele, već uključivanjem međunarodnih standarda”, kazao je Džaferović.
Dodik poziva na Dayton
“Nisam došao da polemišem sa svojim kolegama, mada se ne slažem sa mnogim stvarima koje su iznesene, pogotovu pokušaj da se održi tenzija i krivica”, naveo je Milorad Dodik.
“BiH je u permanentnoj krizi. Svi koji je bolje poznaju znaju da je u krizi od samog formiranja. BiH je nedovršena nestabilna i mnogi kažu nemoguća država imajući u vidu neke istorijski stečene etničke i druge razlike”, kazao je Dodik.
Dodik je poručio da Republika Srpska insistira od međunarodnog faktora da ispoštuje Daytonski sporazum. Zatim se i on pozvao na primer Ukrajine, ali u drugačijem kontekstu.
“Ova histerija u Sarajevu i priče o ratu. Ovde smo došli da pričamo o BiH a ne o Ukrajini. U BiH su procentualno nastradali isto svi, samo je neko izfavorizovao da je stradao više. Nijedan plan ni potez ne preduzima RS da bi se otcepila od BiH. RS hoće svoju ustavnu poziciju u BiH. To nije otcepljenje. Da bi mogli ići u reforme morali bi promeniti ustav”, kazao je.
Dodik o visokom predstavniku
Dodik se u svom obraćanju osvrnuo i na funkciju visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Aktuelnog visokog predstavnika Christian Schmidt RS ne priznaje, tvrdeći da izostanak potvrde u Savetu bezbednosti njegovog izbora ga ne čini legitimnim.
“Ne postoji visoki predstavnik u BiH jer ga nije imenovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. On je juče ovde bio da bi govorio o nama loše a vi ste mu dali legitimitet. Anex 10 Daytonskog sporazuma uvodi visokog predstavnika. Tamo je rečeno da se visoki predstavnik imenuje odlukom strana Anexa 10 i potvrđuje relevantnom rezolucijom UN. Ni jedno ni drugo nije učinjeno. Nema viskog predstavnika jer nema imenovanja”, rekao je Dodik.
Čović za BiH kao federalnu državu
Dragan Čović, koji je lider vodeće stranke Hrvata u BiH i predsedavajući Doma naroda (gornji dom bh. parlamenta), izneo je da je “politčka dominacija predtavnika jednog naroda nad drugim” dovela do nepoverenja. To nepovernje, nastavio je, glavna je kočnica reformi u zemlji.
“Neprihvatljivo je da se Hrvati u BIH iako konstiuivni narod, ne osećaju se isguno. Politčka prava Hrvata nisu jednaka sa političkim i građanskim pravima ostalih naroda”, uveren je Čović, dodajući da se samo dijalogm mogu rešiti svi problemi.
“Kako bi osigurali potpuno ustavnu jednakoparvnost svih naroda, BiH mora se razvijati kao federalna država sa elemntima konsocijaciske demokratije”, kazao je Čović.
Sugerisao je i da je izlaz iz nesigurnosti u kojoj je država, samo kroz promenu izbornog zakonodavstva:
“Time bi se relaksirali odnos između Bosnjaka i Hrvata u BIH.”
Komentari evro parlamentaraca
Romeo Franz (Franc) iz delegacije za odnose sa BiH u Evropskom parlamentu, ukazao je na različita kretanja u toj državi koja po njemu nameću potrebu hitnog delovanja.
“Uticaj Rusije ovde pokazuje da moramo da radimo brže. 24. februara smo videli da su Putin i Kremlj promenili naš evropski centar mira. Nismo skrenuli pogled sa zapadnog Balkana. Znamo da Rusija i Putin imaju ogroman interes za proširenje sukoba i on vidi BiH kao potencijalnu zonu interesa”, naveo je on.
Šta je pretodilo?
Uoči zasedanja hrvatska agencija HINA, pozivajući se na svoje izvore, javila da je visoki predstavnik Christian Smith izrazio nadu da će uskoro moglo doći do dogovora o novom izbornom zakonu u BiH. Navodno to očekivanje je izneo na zatvorenoj sesiji evropskih zvaničnika, u ponedeljak, 14. marta.
Rasprava u Briselu je i prvi put da se pred evropskim zvaničnicima pojavljuje Milorad Dodik. Evropska unija do sada nije uspela da postigne konsenzus da uvede sankcije onim političarima u bosanskohercegovačkom entitetu Republici Srpskoj (RS) koji krše Daytonski sporazum i ugrožavaju funkcionisanje državnih institucija BiH.
Sa druge strane, Sjedinjene Američke Države su u 5. decembra donele proširenu listu sankcija za dela korupcije, kojima je obuhvaćen i Milorad Dodik, član Predsedništva BiH i lider Stranke nezavisnih socijaldemokrata, vodeće partije u RS-u.
