Bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg otvoreno priznaje da je savez „iznevjerio Ukrajinu“ ne pruživši dovoljno podrške tokom 2023. i 2024. godine. U svojoj novoj knjizi Na mojoj straži: Vođenje NATO-a u vremenu rata, koja izlazi 23. oktobra, Stoltenberg iznosi oštru kritiku „poraženog raspoloženja“ u Washingtonu i evropskim prijestonicama koje nisu ispunile obećanja o isporuci oružja.
Kao čovjek koji je vodio NATO od oktobra 2014. do oktobra 2024., Stoltenberg retrospektivno progovara o ključnim krizama koje su oblikovale njegov mandat – od „poraza“ u Afganistanu 2021. do ruske agresije na Ukrajinu i političkih lomova unutar Zapada nakon povratka Donalda Trumpa u Bijelu kuću.
„Ton među saveznicima često je bio oštar“, piše Stoltenberg, danas norveški ministar finansija i bivši premijer. „SAD su nastavile svoj strateški zaokret prema Indo-Pacifiku, dok su Evropa i Kanada sporo preuzimale odgovornost za vlastitu bezbjednost.“
Uvod u rat i izgubljene iluzije
U knjizi, Stoltenberg evocira sastanke s ruskim zvaničnicima koji su prethodili invaziji 2022. godine – posebno onaj u New Yorku, septembra 2021., gdje ga je Sergej Lavrov, prema njegovim riječima, neprestano prekidao, dok je Marija Zaharova „uzdisala i prevrtala očima“.
Već sredinom oktobra iste godine, NATO-ov obavještajni sektor upozoravao je na ruske planove za invaziju. Stoltenberg vjeruje da je Putin reagirao iz straha od „demokratske, prozapadne Ukrajine koja je postajala sve jači politički simbol“.
Poput bivše njemačke kancelarke Angele Merkel, i on ukazuje da je Putinova izolacija tokom pandemije imala presudnu ulogu u odluci o napadu.
No, prema Stoltenbergu, i tada su ključne članice NATO-a – Francuska i Njemačka – odbijale priznati ozbiljnost prijetnje. „To je bio déjà vu Krima iz 2014. godine – duboke podjele i pogrešne procjene“, piše on.
Buđenje rata i tišina saveznika
Napad Rusije na Ukrajinu zatekao je Stoltenberga u ranim jutarnjim satima. „U 4:25 zazvonio je telefon“, prisjeća se. „Lloyd Austin mi je rekao: ‘Strahujemo za život predsjednika Zelenskog.’“
Četiri dana kasnije, Stoltenberg je razgovarao s ukrajinskim liderom, koji je molio da NATO uvede zonu zabrane letenja. Zahtjev je odbijen. „Razgovor je bio bolan“, priznaje.
Iako su potom uvedene široke sankcije i pokrenuta dostava oružja, Stoltenberg tvrdi da je tempo bio „prespor i preoprezan“. Prema podacima Instituta Kiel, evropske zemlje su Ukrajini do avgusta 2025. pružile 177 milijardi eura pomoći, a SAD 115 milijardi – ali ključna oružja stizala su kasno i u ograničenim količinama.
„Kod naših partnera u Washingtonu osjećao se umor, pasivnost, poraz“, piše Stoltenberg o pripremama za NATO samit 2024. „Bidenova administracija bila je sputana strahom od onoga što će Trump reći.“
I Evropa, dodaje, nije ispunila vlastita obećanja: „EU je obećala milion granata, a isporučila manje od polovine.“
„Moramo razgovarati s Rusima – ali iz pozicije snage“
Stoltenberg zaključuje da je ruska ratna mašinerija, podržana Kinom i Sjevernom Korejom, bila izdržljivija od očekivanog, dok su mnoge zapadne zemlje nudile tek minimum podrške.
Govoreći na Sajmu knjiga u Frankfurtu 17. oktobra, poručio je da su zemlje NATO-a „i dalje prespore i preoprezne“.
„Moramo razgovarati s Rusima“, rekao je, „ali samo iz pozicije snage. Što su Ukrajinci jači na frontu, to će imati jači glas za pregovaračkim stolom.“
EVROPA I KIJEV SUMNJAJU u Putinovu spremnost za mir, dok Trump najavljuje samit u Budimpešti
