Najviši politički vrh Srbije i ujedno najuticajniji članovi Srpske napredne stranke, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Skupštine Srbiije Ana Brnabić održavaju veoma prisne odnose sa ekstremno desničarskom, islamofobnom Slobodarskom partijom Austrije (FPÖ) koja je na nedavno održanim parlamentarnim izborima, zahvaljujući pre svega ksenofobnoj antimigrantskoj politici, osvojila najveći broj glasova.
Piše: Bojan BEDNAR Al Jazeera
Toj pobedi u dobroj meri doprinela je nedvosmislena podrška po koju je, nekoliko nedelja pre izbora, FPÖ došla i dobila je od Vučića i Brnabić tokom posete austrijskih desničara Beogradu.
Iako ni iz Vučićevog ni iz kabineta Brnabić nije bilo zvaničnih najava o toj poseti, po onome što su austrijski desničari objavili na društvenim mrežama moglo se videti da su veoma zadovoljni sastancima sa najvišim zvaničnicima Srbije koji su tom toplom dobrodošlicom poslali jasnu poruku ogromnoj srpskoj dijaspori u Austriji da glasa za FPÖ.
Delegaciju FPÖ predvodio je evroposlanik Harald Vilimski koji je na Instagramu objavio fotografiju na kojoj se srdačno rukuje sa Vučićem uz navode da je sa predsednikom Srbije imao “sjajnu razmenu ideja”.
“Srbi nisu samo veoma vredan deo evropske porodice naroda, već i naši pravi prijatelji i nadamo se uskoro motor evropskog reformskog saveza”, napisao je Vilimski koji je objavio i fotografiju susreta delegacije FPÖ i sa Brnabić.
‘Udruživanje’ sa Vučićem
Predsednica srpskog parlamenta je posle sastanka navela da je delegacija FPÖ “izrazila želju za produbljivanjem saradnje sa Srbijom i očekivanja da će u budućnosti dodatno osnažiti prijateljske odnose” sa Srbijom.
Budući da za javnost u Srbiji nije bilo ničeg spornog što se državni vrh sastaje sa strankom koja doslovno baštini nacističku ideologiju, nikada nije razjašnjeno šta bi to “produbljivanje saradnje” moglo da znači, pošto se vlast u Srbiji o tome nije izjašnjavala.
Neke odgovore dao je Vilimski, u opširnom intervjuu za prorežimski i na momente otvoreno šovinistički beogradski dnevnik “Večernje novosti”, koji nije krio da je sa Vučićem razgovarao o tome “kako mogu da se udruže”.
“Da napravimo alijansu da bismo zaustavili napade političara levog spektra na Srbiju i Mađarsku i kako da produbimo te odnose koje sada negujemo”, bio je direktan Vilimski u tom intervjuu.
Otišao je i korak dalje, pa je za, izbore u Srbiji, za koje je i međunarodna zajednica istakla da su obilovali neregularnostima, rekao da su “bili slobodni i da nije bilo nikakvih manipulacija”.
Vilimski nije propoustio priliku da se umili Vučiću, ali i premijeru Mađarske Viktoru Orbanu, time što je ocenio da su oni “najkritikovaniji lideri” u regionu “zato što imaju svoj stav i usuđuju se da kažu to što misle”.
“Stoje iza svojih država i za svoje države, a ne za neku evropsku ‘mešavinu’ koja nije prirodna u tom smislu”, rekao je Vilimski otvoreno pokazujući da pominjanjem “mešavine” ne može da pobegne od nacističkog i rasističkog nasleđa svoje partije.
Podrška iskopavanju litijuma
Vilimski nije mogao da odoli, a da ne pruži podršku Vučićevoj sve agresivnijoj kampanji podrške iskopavanju litijuma u Srbiji, pa je istakao da pozdravlja taj projekat.
“Predlažem Srbiji da nastavi agendu o litijumu, jer je to dobro za srpsku privredu i ekonomiju. Naravno, pazeći na ljude i prirodu i poštujući parametre jer Srbiji i Evropi treba dosta blagostanja, a litijum bi to mogao da donese”, ocenio je Vilimski.
U delegaciji FPÖ koja je posetila Beograd u septembru, bio je i Maksimilijan Kraus, koji je za drugi prorežimski medij, takođe neretko šovinističku beogradsku “Politiku” izjavio da smatra da je ključni faktor uspeha FPÖ na izborima to što se Austrija suočava sa “neviđenim talasom migracija iz arapskih i afričkih zemalja” kojem se FPÖ oštro suprotstavlja.
“Austrijanci, međutim, ne žele masovan dolazak migranata koji često zloupotrebljavaju sistem socijalne zaštite i neretko se bave kriminalom. Stoga zahtevamo zaštitu granica i deportaciju kriminalnih azilanata”, istakao je Kraus.
Da ne bi bilo zabune šta je FPÖ zapravo, Kraus sam je to potcrtao odgovorom na pitanje za kakvu se vrstu remigracije zalaže ta partija.
“Ovde moramo napraviti jasnu razliku. U Austriji postoje ljudi – na primer, iz Srbije i istočne Evrope – koji su došli u našu zemlju pre mnogo godina, dobro su se integrisali, vredno rade i postali su dragoceni članovi našeg društva. Mi podržavamo takve ljude, a neki od njih su takođe i aktivno uključeni u našu stranku. Međutim, od 2015. godine stotine hiljada ljudi iz arapskih i afričkih regiona su stigli, od kojih se mnogi često bave kriminalnim aktivnostima. Mi zahtevamo da se oni vrate u svoje matične zemlje. Austriji su potrebni kvalifikovani imigranti, ali ne i masovna imigracija pod maskom azila”, izjavio je Kraus.
Za Krausa na Kosovu ‘ne postoji vladavina prava’
Naveo je i da je položaj srpske manjine na Kosovu već dugo težak i da se redovno napadaju “hrišćanske institucije”, kao što su crkve, i da se oskrnavljuju groblja.
“Jasno smo stavili do znanja da Kosovo nije država, iako ju je Austrija priznala, tamo ne postoji vladavina prava. Stoga s njima uopšte ne treba pregovarati o ulasku u Evropsku uniju”, izjavio je Kraus.
Stvar je, dakle, potpuno jasna kada je FPÖ u pitanju – u Austriju su veoma dobrodošli vredni i integracijama skloni ljudi, ali ako su iz Evrope i ako su hrišćani, dok se ljudi arapskog i afričkog porekla “često bave kriminalnim aktivnostima”.
Osim toga, na Kosovu “ne postoji vladavina prava”, dok je u Srbiji pod Vučićevim režimom, očigledno sugeriše Kraus – idilična pastorala obojena pastelnim bojama, u kojoj su mediji slobodni, a politički neistomišljenici tretirani kao malo vode na dlanu.
Zanimljiva historija sa Dodikom
Ima FPÖ zanimljivu istoriju i sa Srbima u Bosni i Hercegovini, tačnije sa najdrčnijim među njima, Miloradom Dodikom.
Dodikova stranka je na mreži Iks 2015. godine objavila fotografiju Dodika sa tadašnjim liderom FPÖ Hajncom-Kristijanom Štraheom, uz Dodikov citat da “Srbi koji žive u Beču treba da podrže FPÖ jer je to dobro za Srbe u Austriji”.
Štrahe je 2018. godine dobio odlikovanje od Dodika povodom neustavnog dana Republike Srpske (RS) za “naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i političkih odnosa između RS i Austrije”.
Na mitingu “Srcem za Srpsku”, organizovanom kao kontramiting skupu opozicije u RS u maju 2016. godine, Johan Gudenus, nekadašnji visoki funkcioner FPÖ uživao je u scenskom nastupu i vokalnim bravurama Milorada Dodika koji je tada otpevao beslovesni narodnjački hit “Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine”. Taj “kulturno-umetnički spektakl” svojim prisustvom obogatili su tada i Željka Cvijanović i Darko Mladić, sin ratnog zločinca Ratka Mladića.
“Znate li za Republiku Srpsku? Ta srpska republika deo je Bosne i Hercegovine – i dalje. Jer, nacionalisti žele sopstvenu zemlju i za to imaju podršku Slobodarske partije Austrije. Zauzvrat, ta stranka će dobiti glasove birača Srba u Austriji”, pisao je tada nemački javni servis ARD.
Tri godine nakon tog prizemnog i tupavo prkosnog derneka austrijske vlasti pokazale su da itekako mogu štošta onima koji misle da su iznad zakona i da su jači od sudbine.
I pored afere, opstanak zlokobnog FPÖ-a
Gudenus i njegov politički otac Štrahe, nekadašnji austrijski vicekancelar, našli su se pred sudom zbog Afere “Ibica”, zbog koje je pala i austrijska vlada.
U osnovi te afere je video-snimak sa Ibice koji je procureo u javnost, a na kome se pojavljuju Štrahe, Gudenus i jedna žena koja se predstavila kao Aljona Makarova, rođaka poznatog ruskog biznismena Igora Makarova. Ona je ponudila Štraheu i Gudenusu pozitivno medijsko izveštavanje o njima tokom izborne kampanje, ukoliko joj oni dostave određene dokumente vlade.
Štrahe je ponudio Makarovoj pobedu na tenderima, ukoliko mu njen rođak finansira kampanju i ukoliko uđe u vladu. Pored toga, tražio je i da Makarov preuzme deo vlasništva nad najčitanijim tabloidom u zemlji, Kronen Cajtungom, kako bi promenio uređivačku politiku u Štraheovu korist.
Budući da je Austrija uređena država, to je bio kraj Štraheove i Gudenusove političke karijere, ali je zlokobna FPÖ opstala.
Slobodarska partija Austrije (FPÖ) osnovana je 1956. godine, i tada je okupljala gotovo isključivo one koji su predstavljali društvenu i idejnu osnovu austrijskih nacista. Prvi predsednik FPÖ bio je Anton Rajntaler, general-major u SS tokom Drugog svetskog rata.
Od osnivanja, sve do druge polovine osamdesetih godina prošlog veka stranka nije uspevala da osvoji više od osam odsto podrške na izborima. Popularnost je stekla zbog rasta stope nezaposlenosti u Austriji krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, za šta je FPÖ u svom nacističkom maniru okrivila doseljenike.
Zagrljaj srpskih i austrijskih nacionalista
Tokom devedesetih godina prošlog veka, pod vođstvom Jerga Hajdera, stranka nije osvajala manje od 20 odsto glasova, uz program koji se bazira na pitanjima imigracije i njenom uticaju na ekonomiju zemlje.
Nakon što je 1999. godine FPÖ osvojio 27 odsto i plasirao se na drugo mesto, oformio je vladu sa Austrijskom narodnom partijom, što je bio prvi put nakon Drugog svetskog rata da stanka ekstremno desničarske ideologije učestvuje u vlasti u Evropi.
Zbog toga je EU uvela sankcije Austriji, a vlada se raspala 2002. godine. Ipak, najvažnija posledica stvaranje te vlade bila je normalizacija prethodno zabranjene rasističke i ksenofobne politike što se potom prelilo i na druge evropske zemlje.
Neki, koji vole da se smatraju odmerenima, reći će da je neskrivena ljubav srpske političke elite i FPÖ obično koristoljublje – perjanice srpskog i austrijskog nacionalizma podržavaju jedne druge zbog izbora u Austriji, odnosno zbog nezavidne pozicije Srbije po pitanju Kosova.
Drugi će, međutim, primetiti da su srpski i austrijski nacionalisti, naslednici Šešeljevih radikala i SS jurišnika, jedni drugima pali u zagrljaj iz potpuno drugačjih razloga, a u čast neupokojenih demona ksenofobije, rasizma i verske netrpeljivosti.
BOJAN BEDNAR: Gromoglasna šutnja Srpske pravoslavne crkve o rudniku litija
