Predizborni politički pejzaž u Srbiji u znaku je, između ostalog, i konstantnog provociranja malodušnosti putem rastućeg propagandnog defetizma, kako na spoljnjem tako i na unutrašnjem planu. U situaciji kada aktuelni režim ne raspolaže sredstvama kojima može da uveća svoje biračko telo, osnovni cilj postaje – optimizacija apstinencije. Zato se režimska propagandna mašinerija sve više okreće sistematskom širenju defetizma, kao organizacionom sredstvu koje bi trebalo da rezultira smanjenem ukupne izlaznosti, kako bi čvrsto pro-režimsko biračko jezgro, visoko motivisano kroz klijentelističke odnose, dobilo znatno veći procenat u konačnom ishodu.
Piše: Aleksandra BOSNIĆ ĐURIĆ Antena M
Propagandni politički defetizam, koji se u aktuelnom predizbornom procesu u Srbiji uveliko primenjuje, nije, naravno, spontani proces, već ima jasan strateški cilj – da se kod glasača opozicije, ili još uvek neodlučnih birača, izazove osećaj beznađa, uzaludnosti i uverenje da je ishod izbora već unapred odlučen. Ovom tehnikom režimski propagandisti, svesni i nesvesni, nastoje da ubede građane da njihov glas nema nikakvu vrednost i da su promene nemoguće. Pri tome se upotrebljavaju svi raspoloživi komunikacioni alati: fabrikovanje aure nepobedivosti putem plasiranja istraživanja u kojima su tendenciozno interpretirani rezultati; širenje narativa kako su “svi isti” (svi učesnici u politici su, zapravo, korumpirani, vođeni isključivo ličnim interesima); mikrotargetiranje preko društvenih mreža, kada algoritmi identifikuju pristalice opozicije, a zatim im “serviraju” odgovarajuće sadržaje kako bi njihovo razočaranje pretvorili u – pasivnost; “spirala buke” – u tv duelima se istovremno govori tako da gledaoci ne mogu da razaznaju ko o čemu priča, na skupovima se pristalice režima “spajaju” s opozicijom i proizvode haos koji za cilj ima zaključak da se protiv “ovih” jednostavno ne može.
Malodušnost je mučan osećaj. Posebno u situacijama koje zahtevaju maksimalnu usredsređenost, neodustajanje, izdržljivost i hrabrost. Da bi dodir defetizma bio maksimalno produktivan i izazvao malodušnost kao trajnije stanje i malaksalost volje za otporom i promenom, potrebno je da javnosti bude serviran uporno, dugo i posebno intenzivno u danima koji prethode važnom političkom izboru. Neutralisanje ove propagandne tehnike nije jednostavan zadatak, pogotovo u krajnje neravnopravnim uslovima kakvi trenutno vladaju srpskom političkom pozornicom. Jedan od efikasnijih načina je i “pogled spolja”, odnosno, međunarodna perspektiva i reakcija na srpski predizborni metež.
EU NESTALA IZ KAMPANJE U SRBIJI: Evropski put više nije glavno političko pitanje
Jednom američkom kongresmenu je, tako, jasnije od nekih nekih ovdašnjih aktera i analitičara šta se upravo događa u Srbiji. Kao i činjenica da će sve što se dogodi neminovno uticati na susedne zemlje. Reč je o Džou Vilsonu, republikanskom članu Predstavničkog doma SAD iz Južne Karoline i kopredsedavajućem Helsinške komisije u SAD, i tekstu koji je napisao za Washington Examiner. Prema kongresmenu, bivši predsednik Srbije već čini sve što može da pokrade predstojeće izbore, u Vašingtonu je potrošio ogromne iznose sa ciljem da “svet skrene pogled”, s porukom da je Vučić nužno zlo, nesavršeno rešenje u zemlji u kojoj bi inače na vlast došli daleko radikalniji političari.
Ali, upozorava kongresmen, ništa nije dalje od istine: “Vučićevi pokušaji približavanja Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi predstavljaju otvorene laži. Ipak, postoji nada. Vučićeva flagrantna korupcija koja je direktno dovela do urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu i smrti šesnaest nevinih građana Srbije, iznedrila je novi studentski pokret. Ovaj pokret nastoji da u zemlji obnovi vladavinu prava. Mirna, prosperitetna i stabilna Srbija, zasnovana na vladavini prava, bila bi istorijska Pobeda za srpski narod, region i svet. (…) Režim zloupotrebljava državne resurse, objavljuje lažne biračke spiskove i stavlja sve medije pod državnu kontrolu. Službe državne bezbednosti vrše represiju. Sloboda govora se kažnjava. Vučićev režim opstruira glasanje srpske dijaspore”. Džo Vilson apeluje na pristalice vladavine prava širom sveta da se oglase i pažljivo prate situaciju kako bi ograničili izbornu krađu i pružili “slobodi priliku da se izbori”.
Gotovo identičnu vrstu jasnog uvida ima i Generalni sekretar Evropske demokratske partije Sandro Goci, koji je pozvao OEBS da obezbedi da predstojeći izbori budu slobodni i pošteni, budući da režim Aleksandra Vučića opstruiše glasanje srpskih birača u inostranstvu, a u zemlji zastrašuje građane i napada novinare i posmatrače predizborne kampanje: “Mi, Evropske demokrate, takođe vidimo izveštaje o maskiranim muškarcima koji zastrašuju građane, kao i napade na novinare i posmatrače izbora. Nećemo skrenuti pogled. (…) Izgubili ste kontakt sa svojim narodom, a sada se plašite njegove presude. Ućutkivanje kritičara neće vratiti poverenje. Blokranje birača neće doneti njihovu podršku. Srbija nije vaše vlasništvo. Njenim građanima nije potrebna vaša dozvola da vas zamene. Oni imaju pravo da glasaju, a vi nemate pravo da im stanete na put”.
Ovo odbijanje da se, ovog puta, “skrene pogled” jeste veoma značajno. Pre svega građanima koji su se upustili u epsku borbu protiv autoritarnog režima, jer im šalje jasnu poruku da nisu prepušteni samima sebi. I da su u pravu. Na taj način, politika defetizma se pojavljuje u svojoj pravoj prirodi – kao politika praznine, ne-činjenja, politički cinizam koji zna cenu svega, ali u sebi ne poseduje nikakve vrednosti. Sve suprotno autentičnom političkom angažovanju oslobođenih građana.
