28.9 C
Mostar

POLITIČKA MANIPULACIJA: Poruke Vučića i Dodika protiv Rezolucije o Srebrenici

“Nastavak manipulacije” – tako poruke vlasti u Srbiji i bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska protiv najavljene Rezolucije Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici opisuje Branko Todorović, predsjednik nevladinog Helsinškog odbora u Banjaluci.

O rezoluciji će se u narednim sedmicama, kako je najavljeno, izjašnjavati Generalna skupština UN, ali datum sednice nije poznat.

U nacrtu tog dokumenta se, pored ostalog, traži osuda poricanja genocida u Srebrenici i veličanja odgovornih za ubistvo oko 8.000 bošnjačkih civila u julu 1995. godine.

Dok Beograd u Ujedinjenim nacijama lobira protiv rezolucije, vlasti Republike Srpske traže “podršku” zvaničnog Beograda u odlukama koje će doneti.

Odluke ne imenuju, ali je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik upozorio da bi RS mogla “napustiti odlučivanje u Bosni i Hercegovini” ukoliko Ujedinjene nacije izglasaju rezoluciju.

Vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj godinama ponavljaju isti stav – uprkos međunarodnim presudama – negiraju da je u Srebrenici počinjen genocid.

“Očigledno je da trenutno i Beogradu i Banjaluci odgovara kreiranje ove iracionalne političke situacije, prema kojoj je čitav svijet protiv nas i niko nas ne razumije, osim pojedinih bratskih naroda”, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Branko Todorović.

Podršku u protivljenju rezoluciji, Srbija je 12. aprila zatražila od Kine.

“Upoznao sam ambasadora sa licemernim inicijativama u Generalnoj skupštini UN, protiv celokupnog srpskog naroda i tražio sam podršku Kine u borbi za istinu”, naveo je Vučić na Instagramu, nakon sastanka sa ambasadorom Li Mingom.

Sa druge strane, Francuska je istog dana objavila da će biti jedan od sponzora Rezolucije.

Za sada je poznato da su je inicirale Nemačka i Ruanda, a da na nacrtu radi još država.

‘Ne može narod biti genocidan’

Vučić i Dodik su u zajedničkom obraćanju 11. aprila u Beogradu ponovili istu tvrdnju – da je namera rezolucije da se “srpski narod označi kao genocidan”.

Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam iz Novog Sada naglašava da to nije tačno, što pokazuju i presude međunarodnih sudova protiv odgovornih za genocid.

“Odgovornost za ono što se desilo u Srebrenici je individualna. Tako da ne može ceo narod da bude označen kao genocidan, a oni tu podvalu stalno podmeću i uvlače sve nas u tu priču da bismo stali iza njihove politike”, dodao je.

Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora.

Radovan Karadžić, prvi predsednik bh. entiteta Republika Srpska, pravosnažno je osuđen u Hagu na doživotnu kaznu zbog genocida u Srebrenici, kao i zbog ratnih u drugim delovima BiH.

Zbog genocida, na doživotnu kaznu na istom sudu je osuđen i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić.

Uprkos tome, deo javnosti i predstavnika vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj smatra ih herojima.

“Da je u Srbiji i RS-u bilo više spremnosti da se suočimo sa prošlošću – kao uostalom i u celom regionu – mislim da do rezolucije ne bi moralo ni da dođe”, ocenjuje Aleksandar Popov.

Šta piše u nacrtu Rezolucije o genocidu u Srebrenici?

Nacrt rezolucije kojom se 11. juli proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, kako je ranije objavio Glas Amerike, biće predstavljen 17. aprila na zatvorenom sastanku u Ujedinjenim nacijama (UN).

U nacrtu rezolucije, u koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, između ostalog se traži da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici, kao i radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.

U rezoluciji se naglašava važnost dovršetka procesa traženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i omogućavanje njihovog dostojanstvenog ukopa.

Poziva se i na nastavak procesuiranja počinilaca genocida.

‘Igrokaz za domaću i stranu publiku’

Ukoliko ovaj dokument bude usvojen, Dodikova poruka je da “ne vidi smisao da Republika Srpska ostane sastavni deo Bosne i Hercegovine”.

Vučić je rukovodstvu RS-a 11. aprila u Beogradu na to poručio da “dobro razmisle o svakom potezu” i pozvao na “mir i očuvanje međunarodnog poretka”.

Dodikove pretnje secesijom nije osudio.

Branko Todorović iz Helsinškog odbora u Banjaluci ocenjuje da Vučić svojim odnosom prema Republici Srpskoj želi da se “u međunarodnoj zajednici predstavi kao neko ko bi mogao da stabilizuje ili, po potrebi, destabilizuje BiH”.

Nastupe Vučića i Dodika Aleksandar Popov vidi kao “koordinisane”.

“Dodik svojim neodmerenim izjavama daje alibi Vučiću da se pokaže kao umereniji političar, ali i da pošalje poruku Zapadu – ja imam alat u svojim rukama kojim mogu da napravim problem, ukoliko me pritisnete”, dodao je Popov.

Vučić je najavio da će se “političkim sredstvima” suprotstaviti državama koje traže da se usvoji Rezolucija o genocidu u Srebrenici.

“Predsednik Dodik je tražio da se Srbija bori, mi ćemo se boriti, za svaki glas (protiv rezolucije u UN)”, dodao je.

Zajedničko obraćanje Vučića i Dodika 11. aprila Aleksandar Popov opisuje kao “igrokaz za domaću i stranu publiku”.

“Ovaj put je bio više namenjen stranim akterima, pa i onima koji su inicirali donošenje rezolucije. Poruka je: ako se to desi, može se napraviti veliki problem u Bosni i Hercegovini, pa bi bolje bilo da to sprečite. Međutim, po mom mišljenju ni stranci nisu previše naivni da nasednu na takvu priču”, dodaje Popov.

SAD osuđuju pretnje secesijom

Dodikove pretnje secesijom osudila je 12. aprila Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu.

“Milorad Dodik nije u pravu ako misli da će SAD stajati po strani dok on provodi svoju secesionističku agendu i gura BiH prema sukobu”, saopštila je američka ambasada na društvenoj mreži X 12. aprila.

Podržala je visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Kristijana Šm,ita (Christian Schmidt) da učini isto.

Dodik je od ranije pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije zbog podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i antidržavnog delovanja u BiH.

Uz njega, na listi sankcija su i ostali članovi delegacije koji su 11. aprila posetili Beograd – članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović i predsednik Narodne Skupštine RS Nenad Stevandić.

Vučić im je nakon sastanka ponovio da Srbija neće uvoditi sankcije zvaničnicima iz Banjaluke.

“Da idemo protiv Republike Srpske nećemo, delićemo vašu sudbinu”, rekao je Vučić.

‘Genocid u Srebrenici je istorijska činjenica’

Na usvajanje rezolucije UN-a kojom bi se 11. jul proglasio Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici pozvala je i Dunja Mijatović, komesarka za ljudska prava Saveta Evrope.

“Da je u Srebrenici počinjen genocid nije stvar mišljenja, to je istorijska činjenica”, navodi Mijatović u video poruci.

Poricanje genocida nazvala je uvredom za žrtve i ozbiljnom pretnjom pravdi i miru u regionu.

“Ova kultura poricanja genocida mora biti iskorenjena”, dodala je komesarka Mijatović i potcrtala da primarnu odgovornost za zaustavljanje poricanja i širenje istine i empatije snose politički lideri u regionu.

Procenjuje se da su snage Vojske RS u samo nekoliko dana u julu 1995. ubile više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u i oko grada.

Proterano je više od 40.000 ljudi među kojima se mnogi nikada nisu vratili u predratne domove.

U Memorijalnom centru Srebrenica-Potočari do danas je ukopano više od 6.650 žrtava, a na drugim lokacijama više od 230.

Prema podacima Instituta za nestale osobe BiH, još uvek se traga za oko 1.200 žrtava.

- Advertisement -spot_img
- Advertisement -spot_img

Popularno