17.7 C
Mostar

SRBIJA obnavlja nabavku naoružanja iz Rusije

Dve godine nakon što je najavljeno da Srbija obustavlja nabavke vojnog naoružanja, zvaničnici dogovaraju nove isporuke iz Rusije.

Ti dogovori dolaze u trenutku kada su sve oči uprte u zvaničnu Moskvu i tenzije na granici sa Ukrajinom, ali i nakon više upozorenja Zapada zbog vojne saradnje Srbije sa Rusijom.

“Nabavke u oblasti odbrane su nacionalna odluka”, ovako za Radio Slobodna Evropa (RSE) u NATO-u komentarišu najave Srbije o novim nabavkama ruskog naoružanja.

NATO, u odgovoru za RSE, međutim, poziva na smanjivanje tenzija.
“Istovremeno, važno je da svi akteri doprinose smanjenju tenzija u regionu, kao i da neguju mir i stabilnost”, navodi NATO u pisanom odgovoru.

Ističu da su Srbija i Severno-atlantski savez bliski partneri, kao i da su ove godine obeležili 15 godina otkako je Srbija postala članica NATO Partnerstva za mir.

Srbija je, kako su više puta naglašavali zvaničnici, vojno neutralna zemlja, koja ne pretenduje da postane član NATO. Međutim, pored vojne saradnje sa Rusijom, Srbija sarađuje i sa NATO kroz članstvo u programu Partnerstvo za mir.

Pored Kornet-a i Pancir

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 25. novembra da će iz Rusije uskoro stići nova vojna oprema.

“To su Korneti, dakle lansirne rampe za Kornete i rakete Korneti za protivoklopna dejstva. Izuzetno važni na našem terenu”, rekao je predsednik Srbije.

Više detalja o novim nabavkama sedam dana nakon Vučićevog sastanka sa Putinom dao je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, 3. decembra posle sastanka sa ministrom odbrane Rusije Sergejem Šojguom.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je dogovorena kupovina novih sistema protivvazdužne odbrane (PVO) “Pancir S1” i protivoklopnih raketa “Kornet”.

Te informacije, međutim, nisu objavljene u saopštenju koje je povodom sastanka Vulin-Šojgu objavilo na sajtu Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

Istog dana, Ambasada Ukrajine u Beogradu poslala je medijima saopštenje u kojem su upozorili na povećanje vojnog prisustva Rusije na njihovoj granici.

Iako se u saopštenju ne pominju nove nabavke ruskog naoružanja koje su najavili srpski zvaničnici, Ambasada je uputila poruku građanima Srbije:

“Ne slušajte šta Kremlj govori, gledajte šta Kremlj radi”.

U saopštenju takođe podsećaju na rusku aneksiju ruskog poluostrva Krim 2014. zbog čega je Rusija pod sankcijama Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Dragan Šormaz, poslanik iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), na čijem je čelu Aleksandar Vučić, za RSE ocenjuje da Srbija ne treba da sarađuje sa Rusijom u sferi odbrane i bezbednosti, imajući u vidu njeno strateško opredeljenje za ulazak u EU.

„Moramo da pripremimo zemlju za to članstvo. Zato nam nije potrebna partnerska saradnja sa Rusijom“, kaže Šormaz, koji je ujedno i šef delegacije Skupštine Srbije pri Parlamentarnoj skupštini NATO.

On navodi da je nabavka naoružanja iz vojne opreme (NVO) iz Rusije i Kine po vrednosti višestruko manja u odnosu na nabavke iz zemalja članica NATO-a.

„To je sitnica, to nije ni neka posebno velika nabavka i ako ćemo da pogledamo sve što se dešavalo u poslednjih 20 godina, pa i poslednjih godinu ili dve u nabavkama, mi mnogo više nabavljamo NVO i sve što je potrebno Vojsci Srbije od Amerike i država članica NATO-a, nego što nabavljamo od Rusije i Kine“, kaže Šormaz.

On priznaje da je sa takvim stavovima u manjini u SNS-u. Na pitanje ima li razumevanja u stranci, iz koje dolaze ministri i funkcioneri koji zagovaraju okret u spoljnoj politici Srbije ka Rusiji, Šormaz odgovara:

„Čim me niko ne kritikuje, znači da imam i neku vrstu saglasnosti, ako ne podrške.“

Rekordna izdvajanja za odbranu

Najava kupovine dodatnog naoružanja iz Rusije dolazi dve godine nakon što je sam Vučić rekao da Srbija staje sa kupovinom vojnog naoružanja.

“Ići ćemo na dodatne reforme naše armije. Da je pravimo još mobilnijom i bržom”, izjavio je Vučić 3. decembra 2019. uoči puta u Rusiju, gde se sastao sa Putinom.

Izdvajanja Srbije za kupovinu novog naoružanja su se u međuvremenu uvećala, pa je tako prema podacima Balkanske bezbednosne mreže, specijalizovanog portala za odbranu i bezbednost, u ovoj godini “odbrambeni budžet prešao, po prvi put, granicu od jedne milijarde evra”.

U prethodne tri godine Vojska Srbije kupila je iz Rusije pet helikoptera Mi-17V-5, četiri borbena helikoptera Mi-35M i raketni sistem PVO “Pancir S1”.

Za to vreme iz Evrope je od „Erbasa“ nabavljeno pet helikoptera H-145M.

Tokom jula 2020. Srbija je, između ostalog, od Kine kupila šest novih bespilotnih letilica CH-92A, a zatim i raketni odbrambeni sistem FK-3.

Šta Srbija kupuje?

Ruski artiljerijsko-raketni PVO sistem “Pancir S1” namenjen je za odbranu objekata od izviđanja i dejstava iz vazdušnog prostora, kao i za zaštitu PVO jedinica i drugih sredstava ratne tehnike. Srbija je 2019. od Rusije kupila jednu bateriju, koja se sastoji od šest sistema. Skorije je korišćen u ratu u Siriji.

“Pancir” je u Srbiju dopremljen naredne godine, u delovima u četiri isporuke, da bi u martu bio kompletiran.

Prvi put na teritoriju Srbije “Pancir S1” je stupio u oktobru 2019. kada je uz ruski raketni sistem S-400 bio predstavljen tokom zajedničke rusko-srpske vojne vežbe “Slovensko bratstvo”.

Na nabavku ruskog PVO raketnog sistema reagovali su i Brisel i Vašington.

U izjavi za Glas Amerike od 25. februara 2020. portparol visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU Peter Stano izjavio je da je potrebno da Srbija usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom evropskog bloka.

Stejt Department je istog dana u pisanom odgovoru za Glas Amerike pozvao sve saveznike i partnere „da odustanu od transakcija sa Rusijom koje bi mogle da dovedu do uvođenja sankcija pod Zakonom o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA)”.

Koliko je Srbiju koštao “Pancir“ informacija je koju vlasti drže u tajnosti, kao i za većinu naoružanja koje Srbija nabavlja iz Rusije. Takođe nije poznato ni po kojoj ceni će Srbija od Rusije nabaviti rakete Kornet.

Da li je vojska prioritet?

Urednik Balkanske bezbednosne mreže Aleksandar Radić u razgovoru za RSE kaže da je pri nabavci naoružanja nemoguće izbeći politički kontekst.

“Sumnjam da kod nas postoji takva atmosfera da je vojska prioritet svih prioriteta i da je zaista vojska i njena potreba jedini motiv, jer do sada nabavke NVO (naoružanja i vojne opreme) su bile primarno politički motivisane”, kaže Radić.

Prema njegovim rečima, vrednosti nabavke NVO od zapadnih partnera premašuju one sa Rusijom i Srbija u tom smislu pokušava da napravi balans.

U tom smislu, veruje da u Srbiji postoji politička procena da je moguće nastaviti nabavke sa Zapada i istovremeno obnoviti poslove sa Rusijom.

Upravo zbog saradnje sa Rusijom Srbija je na meti kritika sa zapada zbog toga što kao zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju još uvek nije uskladila svoju spoljnu politiku sa evropskom.

Srbija odbija da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine.

Za Dragomira Anđelkovića, političkog analitičara iz Beograda, obnova nabavke naoružanja iz Rusije je logična, jer kako kaže “Srbija dominanto ima rusko oružje, odnosno nekadašnje sovjetsko oružje”.

Ali, ističe i geopolitički motiv.

“Srbija, po mom mišljenju treba da kupuje vojnu opremu iz zemalja koje su naši saveznici u odbrani teritorijalnog integriteta, iz država koje nisu priznale Kosovo i podržavaju nas po pitanju odbrane Kosova”, navodi Anđelković u razgovoru za RSE.

Pitanje Kosova

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine.

Rusija i Kina, koje su stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu.

Na pitanje da se osvrne na to da Srbija teži članstvu u EU, dok uporedo sa tim unapređuje saradnju sa Rusijom u oblasti odbrane i nastavlja sa kupovinom ruskog naoružanja i vojne opreme, Anđelković kaže da Srbija po njegovom mišljenju nema razloga da se opterećuje odnosima EU i Rusije.

“Cinično bi bilo da neko ko je priznao Kosovo od nas očekuje da se distanciramo od Rusije koja nam pomaže po pitanju Kosova”.

Sa druge strane, Rusija je trenutno pod budnim okom Vašingtona i NATO-a i usled tenzija na relaciji Moskva-Kijev.

I dok Zapad optužuje Rusiju da priprema novu invaziju na Ukrajinu, Moskva to negira.

Međutim, američki obavještajni zvaničnici i visoke ličnosti ukrajinske vojske sugerišu da je oko 92.000 ruskih vojnika smešteno na severu i istoku Ukrajine i na Krimu, poluostrvu koje leži južno od kopnene granice Ukrajine, a koje je Rusija 2014. anektirala, zbog čega je pod sankcijama EU i SAD.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg 1. decembra u intervjuu na konferenciji Reuters Next upozorio je Rusiju da ne koristi silu protiv Ukrajine i rekao da Moskva zna da će platiti visoku cenu kroz sankcije i druge korake Zapada u slučaju bilo kakve agresije.

Foto: Ministarstvo odbrane Srbije
- Advertisement -spot_img
- Advertisement -spot_img

Popularno