Lideri Evropske unije fokusirali su se na samitu u četvrtak na sprečavanje ruske vojne invazije na susednu Ukrajinu uz pretnje sankcijama bez presedana za Moskvu i najavu diplomatskih razgovora, prenosi AP.
Istovremeno, Rusija je saopštila da je podnela nacrt dokumenata Sjedinjenim Državama u kojima se razrađeni bezbednosni aranžmani koji bi sprečili proširenje NATO-a na Ukrajinu.
Nagomilavanje ruske vojske na granici sa Ukrajinom zauzelo je centralno mesto na samitu 27 lidera EU, nakon molbe ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog za uvođenje dodatnih sankcija pre bilo kakvog mogućeg upada umesto posle.
Nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je Moskvu da ne prelazi ni jednu liniju.
„Nepovredivost granica je jedan od veoma važnih temelja mira u Evropi i svi zajedno učinićemo sve da osiguramo da ta nepovredivost zaista ostane netaknuta“, rekao je Šolc ulazeći na jednodnevni samit.
Litvanski predsednik Gitanas Nauseda rekao je da EU ne bi trebalo da potcenjuje pretnju koju predstavlja rusko nagomilavanje vojnika i dodao da su potezi Moskve doveli do najgore bezbednosne situacije od raspada Sovjetskog Saveza.
„Ne govorim samo o Ukrajini“, rekao je Nauseda, ističući da istočno kriloa NATO-a i baltički region takođe treba da budu zabrinuti.
Mnogi od lidera su rekli da računaju na diplomatske pregovore kao način sprečavanja ruske vojne akcije u Ukrajini.
Slovenački premijer Janez Janša, čija zemlja predsedava Evropskom unijom do kraja godine, predložio je pregovore Francuske, Nemačke, Ukrajine i Rusije.
“Možda ima nekih otvorenih kanala za neke ozbiljne pregovore tokom narednih dana”, rekao je Janša.
Moskva negira da planira napad na Ukrajinu, ali je to učinila 2014. godine kada je pripojila poluostrvo Krim. Američki obaveštajni zvaničnici navode da je Rusija prebacila 70.000 vojnika blizu Ukrajine i da se priprema za invaziju početkom sledeće godine.
„Nije normalno za redovne vojne vežbe“, rekao je Janša i dodao da nema sumnje da Rusija koristi svoju vojnu moć da izvrši pritisak na Ukrajinu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je sinoć od EU da hitno uvede dodatne sankcije Rusiji pre eventualne invazije na njegovu zemlju, upozorivši da bi delovanje posle bilo kakvog sukoba došlo prekasno.
Zelenski je rekao da je Ukrajina spremna za pregovore sa Rusijom u cilju ublažavanja tenzija, ali da ruski predsednik Vladimir Putin nije voljan da pristupi pregovaračkom stolu.
Francuska i Nemačka su 2015. godine posredovale u mirovnom sporazumu koji je pomogao da se okončaju neprijateljstva velikih razmera u istočnoj Ukrajini, gde se provladine snage bore protiv separatista koje podržava Rusija od 2014. Ali sukob, u kome je 14.000 ljudi ubijeno, i dalje tinja.
Očekuje se da će lideri EU u četvrtak odobriti nacrt zaključka samita, u koji je imao uvideo AP, u kojem se upozorava da će „svaka dalja vojna agresija na Ukrajinu imati ogromne posledice i ozbiljne troškove kao odgovor“.
Na pitanje novinara da li će Evropa reagovati na poziv Zelenskog, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je rekao: „Imamo sankcije, spremni smo da preduzmemo dodatne kaznene ako bude potrebno, videćemo“ šta će se desiti.
Uprkos pretnji Moskve, Nauseda je i dalje optimista.
„Mislim da imamo dovoljno instrumenata da zaustavimo agresivno ponašanje Rusije,“ rekao je on.
SAD i EU koordiniraju svoj odgovor Rusiji, ali se još ne znaju detalji bilo kakvih sankcija.
Kremlj je u četvrtak ponovo pozvao zapadne lidere da osiguraju pravno obavezujuće garancije koje sprečavaju širenje NATO-a na Ukrajinu i razmeštanje naoružanja Severnoatlantske alijanse na tom području, nazivajući to „crvenom linijom“ za Moskvu.
SAD i njihovi saveznici odbili su da daju takve garancije, ali su se Putin i američki predsednik Džo Bajden prošle nedelje dogovorili o daljim razgovorima kako bi razgovarali o pitanjima koja izazivaju zabrinutost Rusije.
