Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je ruskog predsednika Vladimira Putina nakon razgovora u Moskvi u petak, 20. avgusta, da oslobodi kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog i da produži sporazum o tranzitu gasa sa Ukrajinom koji ističe 2024. godine.
“Zahtevala sam još jednom od predsednika da oslobodi Navaljnog i jasno sam stavila do znanja da ćemo pratiti slučaj”, rekla je Merkel, preneo je Rojters.
„Razgovarali smo i o tranzitnom sporazumu sa Ukrajinom, koji bi mogao i trebalo da se produži posle 2024. godine“, dodala je.
Ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je optužbe Zapada da je kritičar Kremlja Aleksej Navaljni zatvoren zbog svojih političkih aktivnosti i rekao da je kažnjen zbog kršenja zakona.
Navaljni služi dvoipogodišnju kaznu zatvora zbog kršenja uslovnog otpusta u slučaju pronevere koji je, kako on kaže, izmišljen. Navaljnijevi saveznici optužuju vlasti u Rusiji da su se pozvale na zakon kako bi ugušile glasove neslaganja pre parlamentarnih izbora sledećeg meseca.
Putin je na konferenciji za novinare u Moskvi, nakon razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, rekao da rusko društvo treba da se razvija umesto da se menja putem revolucija.
Putin je naveo da Rusija planira u potpunosti da ispuni svoje obaveze o tranzitu gasa preko Ukrajine.
On je rekao da je Moskva spremna da produži tranzitni sporazum sa Ukrajinom nakon 2024. godine, ali da je za to potrebno više detalja.
Govoreći o gasovodu Severni tok 2 iz Rusije ka Nemačkoj, Purin je izjavio da je ostalo još samo 15 kilometara za završetak podvodnog gasovoda.
O Afganistanu
Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je međunarodnu zajednicu da spreči “kolaps” Avganistana nakon što su vlast u toj zemlji preuzeli talibani.
“Talibani kontrolišu skoro celu teritoriju zemlje. To je realnost”, dodao je on.
Oboje lidera su, kako je preneo AFP, navela da je Avganistan imao značajnu ulogu u njihovom razgovoru tokom poslednje radne posete odlazeće nemačke kancelarke Rusiji.
Putin je kritikovao “neodgovornu politiku” nametanja “spoljnih vrednosti” u ratom razorenom Avganistanu.
„Ne možete nametati standarde političkog života i ponašanja drugim ljudima spolja“, rekao je Putin.
Na početku sastanka Merkel je poručila da Moskva i Berlin moraju da nastave dijalog uprkos “dubokim nesuglasicama”.
“Imamo mnogo pitanja koja bi trebalo rešiti na sastanku licem u lice”, rekao je Putin Merkel tokom televizijskog dela njihovog sastanka.
“Siguran sam da ovo neće biti samo oproštajna poseta, nakon što ste odlučili da ponovo ne tražite izbore za saveznog kancelara, već poseta ispunjena ozbiljnim, poslovnim sadržajem”, dodao je on misleći na izbore u Nemačkoj sledećeg meseca.
Angela Merkel sledećeg meseca završava svoj mandat.
U julu su Nemačka i SAD postigle sporazum o Severnom toku 2, čime su okončane višegodišnje nesuglasice između saveznika zajedničkim obećanjem da će podržati Ukrajinu i obavezivanjem na sučeljavanje sa Rusijom ako koristi energiju za politički pritisak.
Nakon Rusije, Merkelova će otputovati u nedelju u Ukrajinu na razgovore sa predsednikom Volodimiron Zelenskim.
Uz Francuske, Nemačka ima ključnu ulogu u pokušaja posredovanja u sukobu u Ukrajini između separatističkih snaga koje podržava Kremlj na istoku i vlade u Kijevu.
Poseta Moskvi se vremenski poklapa sa prvom godišnjicom trovanja glavnog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog nervnim agensom u Sibiru za koje on krivi Kremlj.
Glavni Putinov kritičar i borac protiv korupcije zatvoren je u januaru po povratku u Moskvu iz Nemačke, gde je bila na lečenju.
“Slučaj opozicionog aktiviste, koji je skoro ubijen prije godinu dana, deo je niza brojnih spornih pitanja koja prilično opterećuju odnose dve zemlje”, piše nemački list “Zidojče cajtung” (Sueddeutsche Zeitung) u analizi uoči posete.
Kremlj poriče trovanje Navalnija i smatra da zatvorska kazna nije politička iako su vlasti zabranile njegovu političku mrežu i antikorupcijsku fondaciju uoči septembarskih parlamentarnih izbora.
Nemačke i druge zapadne laboratorije utvrdile su da je Navalni otrovan vojnim nervnim agensom sovjetskog tipa iz grupe novičok. Kao odgovor, Nemačka i EU pozvale su Rusiju da istraži pokušaj „atentata“ i uvele sankcije nekolicini zvaničnika.
“Duboko smo zabrinuti zbog politički motivisanog hapšenja gospodina Navaljnog … kao i stavljanja van zakona njegove organizacije i njenih regionalnih kancelarija uoči izbora za Državnu dumu u septembru”, saopštila je Evropska unija 19. avgusta uoči godišnjice trovanje zatvorenog opozicionog lidera.
„Evropska unija ponovo poziva Rusiju na hitno i bezuslovno oslobađanje gospodina Navaljnog,” dodaje se u saopštenju evrskog bloka.
Merkel je više puta pozivala na oslobađanje Navaljnog i verovatno će to ponoviti u razgovorima sa Putinom, kao i obračun vlasti sa civilnim društvom.
U saopštenju od 19. avgusta, Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi ponovo je zatražilo dokaz da je Navaljni otrovan novičokom, okrivljujući Nemačku i njene saveznike za provokaciju da diskredituje Rusiju u očima međunarodne zajednice.
Nakon 16 godina u vrhu evropske politike i četiri mandata kao kancelarka, Merkel se povlači posle izbora u Nemačkoj 26. septembra.
Tokom svog mandata, “kancelarka za krize” se sastala ili razgovara telefonom sa Putinom više nego bilo koji zapadni lider o nekim od najtežih pitanja, od Ukrajine i iranskog nuklearnog sporazuma do sukoba u Siriji.
“Ona je iskusna političarka i veoma direktna osoba. Veoma je pouzdana u svemu oko čega smo se dogovorili. Ona je-i ovo mi je neverovatno-vrlo dosledna osoba koja brani svoj stav”, rekao je Putin, bivši oficir KGB -a stacioniran u Drezdenu koji govori nemački, jednom prilikom za Merkel. Nemačka kancelarka istovremeno govori ruski jer je rođena i odrasla u socijalističkoj, Istočnoj Nemačkoj.
RSE, Foto: YouTube
