Predsjednik Milatović je odio u Vatikan pa je papi ponio reket. To nije dobro prošlo, budući da papa nije razumio sve finese momirbulatovićevske teorije o „dvostrukom“ crnogorskom nacionalnom identitetu i našim dikama „poreklom iz Crne Gore“, pa je konstatovao očigledno – da je Novak Đoković Srbin te da je Srbin zato što on sam veli da je Srbin.
Piše: Andrej NIKOLAIDIS CdM
Nije moje da pričam, no je možda šćelo biti bolje da smo u Vatikan poslali nekoga ko papi ne bi ponio, no bi mu udario reket. Nije da nemamo takvoga kadra („Dobri kadrovi sve rješavaju“, govorio je drug Staljin), eno su pune i Crna Gora i umrlice ćelavih momaka koji bi bili savršeni kandidati za rečenu misiju. Za reket i šverc kokaina imamo know how, što bi se reklo.
E sad… One pare što bismo uzeli od pape – koji to, uzgred, ne bi ni ośetio: pala muva na međeda – valjale bi nam za penzije, jer Miki ukida penzioni fond. Pare koje bi išle u penzioni fond sad će vama na ruke, pa će se bolje živjeti. Sve će, doduše, poskupjeti, ali veća plata je veća plata. No pošto ćete tokom života iźest ono što vam je trebalo biti penzija, šta trošiti u penzionerske dane? Pa reket od pape, između ostalog. Naravno, razumijem da se moja ideja može učinjeti radikalnom na način na koji su mnogi svojevremeno radikalnom smatrali ideju da se sakupe sve pare što ih ima u Crnu Goru, da se daju Milu, a ovaj uplati jedinicu na Mančester, zbog čega ta ideja do danas i nije ostvarena, pa mi i dalje ne znamo da li je bila ludačka ili genijalna.
Uglavnom: Crna Gora prolazi kroz jednu od najradikalnijih transformacija u svojoj istoriji. Sa Bizmarkovog penzionog sistema, kreiranog (u Njemačkoj, ne kod nas) još 1881, prelazimo na Beveridž sistem, koji je britanski i koji je njegov autor britanskom parlamentu predstavio 1942. Tako barem izgleda, jer informacija o onome što unosi istinski radikalne promjene u naš život tradicionalno fali. A nije ni da se neko interesuje za detalje. Znači: pretpostavka je da se prelazi na novi sistem. A posve je moguće da nikakav sistem nije planiran niti će postojati. Što nije nikakav problem jer će vam moj prijatelj Ljubo Filipović objasniti zašto je za kapitalizam, produktivnost, napredak, a samim tim i vas, dobro da nemate penzije.
Da je ko mahao kakvom zastavom ili pjevao kakvu himnu, javnost bi se pomamila. Ali to hoće li uopšte biti penzija i okle će se one isplaćivati našu javnost ne zanima. Kao što je ćutke istrpjela hiperinflaciju i radikalno siromašenje onda kada je parama koje su vam izbili iz džepa finansirali vojsku čiji je zadatak bio da ubije što više Hrvata i Bošnjaka i otme što više njihovih teritorija, tako javnost danas ćutke – dok čeka ulazak u EU – promatra ukidanje penzionog i masakr nad zdravstvenim sistemom. Naša se javnost zbog višeg cilja vazda može malo strpjet. A ne vele džabe – stpljen, spašen.
Vi sad možete reći: eee, ali Crna Gora je podijeljeno društvo, ovdje postoje barem dvije javnosti. Tačno: ali im je tradicionalna ravnodušnost prema političkoj ekonomiji i onome od čega se živi jednaka. Jer jedni nisu dali svetinje, ali evo daju penzije. A drugi nemaju vremena za tričarije kakve su pare, no se raspravljaju treba li im desna, nacionalna crnogorska partija, ka da im ko brani da je naprave, te jesu li pristalice Crne Gore kao građanske države krivi za sve.
Što mene podsjeća na jednu mačku. Vozio sam od Budve ka Petrovcu. Nekakav mačor je sa zida skočio pravo pred kola. Pogledao je lijevo, pogledao je desno: đe mu je bolje da se skloni od kola koja su nailazila. A onda je, izgleda, rekao sebi: „A Đao ga izio“ pa sjeo i, dok sam panično kočio da ga ne sprštim, stao da sebi liže muda. U životu je važno prepoznati prioritete.
Da završavamo. Što se penzija tiče, vidite sami: moj penzioni plan je da penziju ne dočekam. Što se građanske države tiče…
Ona, građanska država, ne znači državu koja ne vodi računa o nacionalnom identitetu. Znači vrlo prostu stvar: da je nosilac suvereniteta građanin a ne narod. I znači da nema više jednakih naroda.
Građanska država je najbolja zaštita od etnofederalizacije. Crnogorci u Crnoj Gori nisu apsolutna većina, pa Crnu Goru nije moguće ustavno definisati kao državu etničkih Crnogoraca, nego bi, odluči li se suverenitet sa građanina seliti na naaaaarod, to morala biti država Crnogoraca, Srba i drugih naroda koji u njoj žive. Ako neko ne vidi da bi prelazak sa suverenih građana na konstitutivne narode bio ogroman korak ka bosnizaciji i etnofederalizaciji, nazdravlje mu rane.
