Lideri Armenije i Azerbejdžana dogovorili su se 26. novembra da rade na demarkaciji granice između njihove dve zemlje. Do susreta, uz prisustvo ruskog predsednika Vladimira Putina, došlo je godinu dana nakon mirovnog sporazuma kojim su prekinut rat u oblasti Nagorno-Karabah.
Nakon sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom saopšteno je da su se predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i Pašinjan dogovorili da rade na uspostavljanju zajedničke komisije za definisanje granice.
To je jedno od ključnih pitanja koje je ostalo nerešeno kada je Rusija intervenisala protekle godine da zaustavi borbe u oblasti Nagorno-Karabah i oko nje u kojima je poginulo najmanje 6.500 hiljada ljudi.
U saopštenju se navodi da su lideri Armenije i Azerbejdžana razgovarali o deblokadi ekonomskih i transportnih veza, ali nije bilo reči o povratku ratnih zarobljenika.
Situacija sa Armenijom i Azerbejdžanom je nestabilna i nakon potpisanog primirja prošle godine. Najsmrtonosnije borbe duž granice, u kojima su obe strane prijavile da imaju poginule vojnike, izbile su polovinom novembra. Ubrzo je dogovoren prekid vatre.
Zašto se vode borbe oko Nagorno-Karabaha?
Armenija i Azerbejdžan su više decenija u sporu oko Nagorno Karabaha – oblasti koja je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, ali koja je bila pod kontrolom etničkih armenskih snaga uz podršku Armenije od kraja separatističkog rata 1994. godine.
U jesen 2020. godine vojska Azerbejdžana potisnula je jermenske snage nakon više od šest nedelja dugih borbi. Azerbejdžan je dobio kontrolu nad znatnim delom Nagorno Karabaha i povratio oblasti pod kontrolom armenskih snaga izvan te oblasti.
Rusija je tu rasporedila gotovo 2.000 pripadnika mirovnih snaga na najmanje pet godina da nadziru mirovni sporazum.
Mirovni sporazum je proslavljen kao trijumf u Azerbejdžanu, ali ga je opozicija u Armeniji doživela kao izdaju.
Putin je izjavio 26. novembra da su Aremenija, Azerbejdžan i Rusija puno postigli u protekloj godini od potpisivanja sporazuma. Nema većih borbi, oko 53.000 izbeglica se vratilo u svoje domove i ruski mirovnjaci osiguravaju bezbednost stanovnika Nagorno Karabaha, rekao je Putin.
Pašinijan je ukazao da situacija na granici i u Nagorno Karabahu nije stabilna koliko bi želeli da bude. On je nazvao situaciju na granici “krizom”.
“Naša procena je da su azerbejdžanske snage napravile upad u suverenu teritoriju Jermenije”, rekao je Pašinijan.
Alijev je rekao da su azerbejdžanske vlasti javno ponudile da se počne rad na pravom mirovnom sporazumu sa Armenijom da bi se okončala konfrontacija, da se uzajamno prizna teritorijalni integritet i suverenitet i da žive kao susedi u budućnosti, ili da ponovo nauče da žive kao susedi.
Lideri Armenije i Azerbejdžana sastaće se sredinom decembra u Briselu kako bi razgovarali o tenzijama koje su dovele do graničnih sukoba, saopštila je ranije Evropska unija.
