Rafinerija Naftne industrije Srbije (NIS) u Pančevu, zbog nedostatka sirove nafte, prelazi iz režima usporenog rada u potpunu obustavu proizvodnje.
Kompanija, koju Sjedinjene Američke Države (SAD) od 9. oktobra drže pod sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, i dalje čeka odluku Vašingtona o zahtjevu da joj se omogući rad dok traju pregovori o otkupu ruskog udjela.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 1. decembra da „nema novih vijesti“, da odgovor ne očekuje uskoro i da Srbiju čeka „težak period“. Dan ranije rekao je kako „ne razumije logiku“ američkih vlasti.
Stejt department do zaključenja teksta nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa o tome da li je OFAC donio odluku ili kada se ona može očekivati.
Ekonomska procjena: sankcije su završena priča
Ekonomista Milan Kovačević smatra da je američka odluka – konačna.
„Ta stalna odlaganja, očekivanja nekog novog roka… u to više ne vjerujem“, kaže on.
Istovremeno, Vlada Srbije je 25. novembra ruskim vlasnicima postavila rok od 50 dana da pronađu kupca, nakon čega će država uvesti svoju upravu u NIS i ponuditi ruskoj strani „najveću moguću cijenu“.
Zvaničnih detalja iz Moskve i Vašingtona nema. Javnost informacije dobija gotovo isključivo od srpskih zvaničnika, prije svega predsjednika Vučića.
Šta se dalje može desiti?
Ako odgovor SAD izostane, Srbija će, prema Vučiću, morati da se „snalazi na različite načine“ kako bi osigurala gorivo. Sudbina kompanije biće najkasnije jasna sredinom januara, kada ističe rok dat ruskim vlasnicima.
Mađarski MOL je izrazio interesovanje da kupi udio u NIS-u, potvrdio je 27. novembra šef kabineta Viktora Orbana, ali bez preciziranja koliki udio je u pitanju.
Vučić i dalje odbacuje mogućnost nacionalizacije.
„Nismo ni komunisti ni fašisti da otimamo“, izjavio je 30. novembra.
Obustava rada otvara put stečaju
Potpuna obustava rada, kaže Kovačević, brzo bi gurnula rafineriju u velike gubitke, što bi moglo aktivirati proceduru stečaja.
U tom slučaju sud imenuje stečajnog upravnika, a ruski predstavnici gube pravo upravljanja. To bi, navodi Kovačević, otvorilo mogućnost da se od SAD zatraži skidanje NIS-a sa liste sankcionisanih kompanija.
Vlast u Srbiji se o ovoj opciji nije izjašnjavala.
Netransparentni pregovori i dugoročni rizici
NIS je od januara do danas osam puta dobio odgodu primjene sankcija. Paralelno su se, prema zvaničnicima, vodili razgovori i sa američkom i sa ruskom stranom, ali bez javnih detalja.
„Pregovori su potpuno netransparentni“, upozorava Kovačević. „U većini takvih slučajeva ispostavi se da su sporazumi štetni za Srbiju, a korisni za druge države.“
On podsjeća da se „odavno znalo“ da SAD insistiraju na uklanjanju ruskog vlasništva iz NIS-a, a vlasti u Beogradu su godinama ponavljale da je zavisnost od ruskih energenata razlog zbog kojeg se Srbija ne pridružuje zapadnim sankcijama Moskvi.
Moguće nestašice i udar po bankama
Zaustavljanje rada rafinerije otvara rizik od nestašica i poskupljenja goriva. Uz to, iz SAD je stiglo upozorenje da bi i Narodna banka Srbije mogla biti izložena sekundarnim sankcijama zbog poslovanja s NIS-om.
NBS i poslovne banke najavile su prekid platnog prometa sa NIS-om ukoliko kompanija ne dobije licencu za rad od SAD.
Kako je sve počelo?
Srbija je 2008. bez tendera prodala 51% NIS-a ruskom Gazprom njeftu za 400 miliona eura. Iako se vlasnička struktura mijenjala, ruske kompanije i dalje kontrolišu većinski udio. Država Srbija posjeduje 29,87%, a ostatak pripada manjinskim akcionarima.
VUČIĆ I ORBAN RAZGOVARALI TELEFONOM: Budimpešta će spašavati Srbiju
