Kakav je ovo katunski teatar, kakva je ovo stojserska izvedba “Predstave Hamleta u selu Mrduša donja”?
Piše: Andrej NIKOLAIDIS CdM
Zamislite: Vučić rovari po Crnoj Gori. Kakav šok, kakva nevjerica. Ko je uopšte to mogao predvidjeti?
Šta hoće crnogorska vlast? Kad je Vučićevim medijskim “Bitkama za Nikšić” te beogradskim parama i pregalaštvom SNS/BIA operativaca trebalo pobijediti na izborima u tom gradu, nije vam smetalo miješanje Srbije? Kad vas je 30. avgusta trebalo dovesti na vlast, nije vam smetala crkveno-obavještajna-kriminalna totalna mobilizacija koju je sproveo Beograd, ne bi li dobio te izbore za vas? To nije bio hibridni rat, no je famozna hibridnost sad počela? Šta o Crnoj Gori i Crnogorcima govori Vučić i njegove medijsko-obavještajne falange, protiv kojih se navodno borite, a da ne govori srpska crkva, pred kojom klečite kao pred svetom kravom, kao pred zlatnim teletom?
Oni prave tobožnje spiskove onih kojima će biti zabranjen ulazak u Crnu Goru. Haaajde… Sad crnogorske patriote treba tome da aplaudiraju a Mandić da glumi evropskog liberala koji drži predavanja o slobodi mišljenja i regionalnoj saradnji. Ako išta znamo od 2006. naovamo: odbrana Crne Gore vrlo je unosan posao. Ko brani Crnu Goru, sve mu je oprošteno. I šta imamo sad: “branioce” Crne Gore u opoziciji, njene “oslobodioce” na vlasti. Čini se da “pravo, čast i sloboda Crne Gore” nikad nisu bili bolje zaštićeni. Preostaje još da vidimo može li Crna Gora preživjeti toliko pažnje i ljubavi od koje se crkava.
ANDREJ NIKOLAIDIS: Malo viski, malo kokakola, Sodoma i Gomora oko moga stola
Šta hoće Evropska unija i njen cijenjeni parlament koji sad uočava “sporno” djelovanje SPC i “uplitanje treće strane”, a nije ih spazio kad su pregazili Crnu Goru? Sad kad su konsolidovali vlast i preuzeli sve njene poluge – sad se, mila gospodo iz Brisela, izvolite protiv hibridnog djelovanja boriti sa samim njegovim akterima, kod kojih je sve lažno: od njihovog tobožnjeg evropejstva do njihove tobožnje borbe protiv hibridnih uvreda iz Beograda koji im je otac sveti, u njega su svi zakleti.
Napokon: šta hoće opozicija, ostaci negdašnjeg suverenističkog bloka? Dozvolili ste da otpor predvodi prebogata bagra, u prkno ste se, naravno zarad vječne Crne Gore, uvlačili ološu. Stali ste iza najgorih i nadali se najboljem. Hoćeš kurac, sine.
Ova pučka zabava koju gledamo očajno je napisana, još gore glumljena i režirana tako jadno da to ne zaslužuje zvižduke nego gađanje jajima i pamidorama. Ovaj geopolitički krindž u kojem se Beograd i Brisel tobože bore za kontrolu nad jednom slabom državom – nesnošljiv je.
Biti porobljen je jedno. A glumiti entuzijazam za koji je nužna lobotomija nešto sasvim drugo, mnogo gore od toga.
Antena M: Knežević i Mandić: Različita taktika, isti strategijski cilj
