Da li je kapital od 21 kilometra obale dovoljan da se Bosna i Hercegovina učlani u Inicijativu tri mora, subevropsku organizaciju koja promoviše ekonomske integracije?
Karpacz, Poljska – Tri dana je ovo pitoreskno mestašce u srcu Donje Šlezije bilo domaćin najvažnijeg skupa političkih i ekonomskih elita Centralne i Istočne Evrope, mesto na kome se razmenjuju ideje i kuju se planovi za budućnost.
Piše: Boško Jakšić│Oslobođenje
Ekonomski forum, koji organizuje varšavski Institut za istočne studije, okupio je 31. put sadašnje i bivše predsednike i premijere, komesare EU, akademike, bankare, poslovne ljude, istraživače, analitičare i aktiviste, blizu 5.000 gostiju iz oko 60 država Evrope, SAD-a i Centralne Azije.
DRUŽINA SA RAZLIKAMA
U godini kada je prvi put posle više od osam decenija rat u Evropi prestao da bude pojam iz istorije, “Davosom istoka” razumljivo je dominirala ruska invazija, pa je veći broj od oko 300 debata bio posvećen početku novog hladnog rata, političkim i ekonomskim posledicama konflikta i vizijama buduće bezbednosne arhitekture kontinenta.
Na inicijativu Poljske, koja udomljava 3,5 miliona ukrajinskih izbeglica, Forum je predsednika Volodimira Zelenskog proglasio za Ličnost 2022.
Sem rasprava o finansijskoj, energetskoj i prehrambenoj sigurnosti, inflaciji ili o tome kako smanjiti zavisnosti Evrope od ruskog gasa u vremenima kada energetsku transformaciju određuju i nove politike vezane za klimatske promene, impresivno je bilo mnoštvo drugih tema: izbeglice, digitalizacija, transport, turizam, pametni gradovi, sport. Kako razvijati porodični biznis, da li virtuelni novac ima budućnost, kakva je uloga institucija kulture u savremenom svetu? Evropa je upozorena da će morati da koristi ugalj više nego što se prethodno mislilo. Moraće i da potpuno promeni transportne rute ozbiljno poremećene ratom.
Zanimljiva je bila debata oko toga kako će Evropa izgledati posle Covida koji je naneo ozbiljne štete ideji slobodnog tržišta, zatvorio granice i ograničio poslovne i druge kontakte. “Ne verujem da ulazimo u postpandemijski poredak”, izjavio je Václav Klaus, bivši predsednik i premijer Republike Češke. “Svet može da bude u postpandemiji, ali će bez sumnje biti postdemokratski. Što je gore.”
Rat u Ukrajini pokazao je koliko je važno da se brzo ojačaju globalna, regionalna i lokalna savezništva. Zemlje Centralne i Istočne Evrope, potvrdilo se na Forumu, uverene su da su postojeće integracije u interesu najvećeg dela kontinenta.
Jedna od njih, osnovana 2015. na inicijativu Hrvatske i Poljske, posle svog prvog samita u Dubrovniku naredne godine poznata je kao Inicijativa tri mora. Grupacija 12 država članica EU sa obala Baltika, Crnog mora i Jadrana čini blizu trećine ukupne teritorije Unije i nastanjuje 112 miliona ljudi. Primarno je okrenuta ekonomskoj saradnji, ali je jasno da ne bi postojala bez političke volje. Nije slučajno samitu Inicijative u Varšavi 2017. prisustvovao Donald Trump.
Tokom godina postojanja Inicijativa je pomogla da se stvori novo okruženje saradnje, da se izgradi infrastruktura, obogate povezanost i trgovina, razmenjuju projekti slobodnog protoka ideja. Dva trenutno najveća projekta su Via Carpathia, autoput koji treba da poveže Litvaniju sa Solunom, i infrastrukturna mreža za tečni gas od terminala u Poljskoj i Hrvatskoj. Ukrajina je na Forumu najavila da će godišnje dva miliona tona suncokretovog ulja “uljovodom” dugim 600 kilometara dopremati do poljske luke Gdańsk.
Koliko ova subevropska organizacija svojim usmerenjem na jačanje ekonomske saradnje može da doprinese u vremenima kriza? Danas je rat u Ukrajini na obalama Crnog mora, opasno blizu Baltiku i jedino jadranske članice Inicijative mogu da se osećaju relativno bezbedno.
Cilj je da čitav Trimarium region, koji uključuje i kopnene zemlje poput Austrije, Mađarske, Republike Češke ili Slovačke, prestane da bude “objekat” i postane “subjekat”. Pomorski Commonwealth nacija nikada i nije bio konkurent EU. Naprotiv, deluje u koordinaciji sa Unijom, ali u ambijentu Evrope dve brzine i dalje postoji jaz između “starih i novih” članica EU.
Inicijativa je suočena sa hroničnim nedostatkom sopstvenih fondova, pa se njene članice često oslanjaju na novac koji dolazi iz Bruxellesa. Procena je da bi trebalo upumpati oko 600 milijardi eura da bi se stvari poravnale.
”Mi smo družina sa razlikama, ali se ne razvodimo”, slikovito je jedan od učesnika opisao Inicijativu upozoravajući da ekonomsko savezništvo mora da postane infrastrukturno jer bez toga rizikuje da završi kao debatni klub.
Inicijativa je u uslovima rata u Ukrajini kao prioritet označila pitanja energije, dok su digitalizacija i transport privremeno potisnuti sa liste prioriteta. Ubrzano se radi na gasnom interkonektoru između Poljske i Slovačke, a postoje i drugi projekti kako bi se obezbedila energetska sigurnost u vremenima ozbiljno smanjenog dotoka ruskog gasa.
Zaključak je da će, kada se rat u Ukrajini završi, Tri mora imati važnu ulogu u kreiranju novog evropskog poretka i u novom Marshallovom planu obnove Ukrajine gde su dosadašnje štete procenjene na 350 milijardi dolara. Upravo je ruska agresija navela učesnike da pokrenu inicijativu učlanjenja Ukrajine i Inicijativu po prekorednom postupku kakav je primenjen kada je EU Ukrajini dodelila status zemlje kandidata.
DA LI ĆE DOPUSTITI DODIK?
Bio sam moderator panela posvećenog Inicijativi tri mora. Na sličnom panelu, na kome su učestvovali i bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, bivši slovenački premijer Janez Janša i predsednica litvanskog parlamenta Viktorija Čmilytė-Nielsen, potvrđena je spremnost za prijem Ukrajine.
”Nema Inicijative tri mora bez Ukrajine”, izjavio je nedavno poljski premijer Mateusz Morawiecki na jednom forumu u Lublinu. “Potvrđujem spremnost Ukrajine da postane deo Inicijative tri mora”, izjavio je na Forumu ukrajinski premijer Denys Shmyhal.
Ako je veliki skup u Karpaczu mogao da postane advokat i katalizator bržeg kretanja Ukrajine ka EU, iskoristio sam poziciju medijatora i pitao šta učesnici misle o tome da i Bosna i Hercegovina bude uključena u Inicijativu.
Time bi se skroman kapital od 21 kilometra jadranske obale pretvorio u članstvo u evropskom društvu koje bi dodatno moglo da pomogne toliko nedostajućem političkom i ekonomskom ubrzanju kretanja BiH na putu evropskih integracija. Korak bliže.
Učesnici panela nemaju mogućnost odlučivanja, ali svima se dopala ideja i obećali su da će je razrađivati na odgovarajućim forumima. Bosna bi mogla, a da li će dopustiti Milorad Dodik? On će se svakako pozivati na predsednika Zorana Milanovića koji je izjavio da je Inicijativa štetna po interese Hrvatske. Integracije štetne?
