Na vanrednim parlamentarnim izborima, koje je za 25. oktobar raspisao predsednik Aleksandar Vučić, neće se odlučivati o promeni spoljnopolitičkog kursa Srbije. Neće se odlučivati ni o odnosima prema susedima u regionu. Na tim izborima neće se rešavati ni o promeni političko nacionalističke ideološke matrice Srbije.
Piše: Boris VARGA CWBS
Iz izjava studenata i njihovih kandidata, a posebno iz intervjua prvog na „Studentskoj listi – Studenti pobeđuju“, kardiologa iz Novog Sada Ilije Srdanovića saznajemo da je Kosovo integralni deo Srbije, da će o učlanjenju u EU odlučivati građani i da je Rusija „velika i uticajna zemlja u svetu“ i važan međunarodni partner Srbije. Nosilac Studentske liste smatra da pitanje ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije i osuda veličanja Ratka Mladića nije prioritet za građane Srbije.
Takvi politički stavovi svrstavaju Studentsku listu u populističke pokrete. Međutim, nepobitna je činjenica da jedino takav studentski pokret može na izborima da mobiliše dovoljno birača i pobedi takođe populističku koaliciju Aleksandra Vučića.
Mnogi proevropski i liberalni birači u Srbiji smatraju da je misija studenata samo da sruše Vučića i spremni su da na ovim izborima pređu preko svojih principa i podrže catch-all (sveobuhvatnu) Studentsku listu. Jer po svemu sudeći, jedino studentski pokret može da okonča ne samo autokratiju Srpske napredne stranke, već i višedecenijsku vladavinu političkih elita i kriminalizovanih struktura iz perioda rata i raspada bivše Jugoslavije.
Teško je zamisliti da će jedna lista sačinjena od ljudi bez političkog iskustva, ako pobedi imati dovoljno kapaciteta da ispuni predizborna obećanja i sprovede neophodne promene u devastiranom društvu i razorenim institucijama. Iako će mnoga nova imena sa Studentske liste nesumnjivo biti osveženje i sigurno budući pokretači promena u Srbiji.
Realnije je da ukoliko režim Srpske napredne stranke bude poražen na izborima, da se stvore uslovi za održavanje novih slobodnih i fer izbora i još jednom otpočne izgradnja demokratskih institucija u Srbiji.
Nešto druga je slika Studentske liste za one koji su čitali Studentski plan od 11 tačaka i tu je ključni kontrast u odnosu na njihove desničarske izjave u javnim nastupima i medijima. U tom planu od 11 tačaka dominiraju teme ukidanja partokratije i oduzimanja nelegalno stečenog bogatstva, pod referendumskim sloganom – „Srbija ili mafija“.
Ujedno, to je potencijalna revolucionarna vododelnica na „do“ i „posle“ Srpske napredne stranke na vlasti. Levičarska osnova studentskog programa je prilično konkretna, a to je borba protiv uvozničkog lobija, ukidanje institucija jeftine radne snage, zaštita prirodnih dobara, akcenti na obrazovanju, zdravstvu i slobodi medija.
Istraživanja javnog mnjenja, koja su nepouzdana i prilično se razlikuju, načelno govore o tome da studenti i Vučić imaju sličan rejting koji odražava duboku podelu i polarizaciju srpskog društva. Podela na one koji žele promene i pozivaju na odgovornost kriminalizovanog režima i one koji su spremni da po svaku cenu brane svoj položaj, jer će u suprotnom odgovarati pred sudom ili direktno „na ulici“.
Poznato je da izbori u startu nisu demokratski, jer ključne preporuke međunarodnih organizacija (ODIHR) za izmene pravnog okvira koji uređuje izbore nisu adekvatno sporvedene (zloupotrebe državnih resursa, zaštita birača od pritisaka i zastrašivanja, transparentni nadzor finansiranja kampanja, uravnoteženo medijsko izveštavanje, kao i birački spisak) ili su čak pogoršane u odnosu na prošle izbore (potpisi za „fantomske liste“).
Da li će se odigrati transfer vlasti i da li će to biti mirnim putem, velikim delom zavisi od dve stvari. Prvo, od pitanja da li su studenti i oni koji ih podržavaju spremni i fizički na ulici da brane izbornu volju građana? I drugo, da li je Zapad, EU i SAD, spreman da ponovo zatvori oči na sve neregularnosti, izbornu krađu i nasilje ukoliko pobedi Srpska napredna stranka?
Ova pitanja ne govore samo o miru u Srbiji, već i o mogućem presedanu na međunarodnom nivou među demokratskim dražavama. Evropu idućih godina očekuje više izbornih izazova sa antidemokratskim snagama, od kojih su jednako važni presedani u državama kandidatima u EU.
Ostanak na vlasti Srpske napredne stranke uz prevare i nasilje zaokružio bi autoritarnu putanju Srbije, koju bi se u tom slučaju slobodno moglo nazvati „balkanskom Belorusijom“. Ubedljiva pobeda studenata bila bi „izborna revolucija“, ostvarena u izbornim uslovima autokratskog režima i bila bi nastavak trenda nedavne mirne promene vlasti u Mađarskoj.
Status kvo, gde obe strane imaju podjednaki procenat podrške i ne priznaju rezultate izbora bio bi najrizičniji scenario za bezbednost Srbije, u kom bi bilo neophodno šire međunarodno posredovanje u rešavanju krize.
BORIS VARGA: Vučićev plan je proterati neistomišljenike iz Srbije
