5.9 C
Mostar

OPTUŽBE DA BRISEL FAVORIZUJE VUČIĆA iz redova proevropske opozicije u Srbiji

Stranke opozicije koje zagovaraju proevropsku budućnost Srbije smatraju da bi Evropska unija (EU) trebalo da zauzme oštriji stav prema vlasti u Beogradu, istovremeno izričući sve glasnije kritike na odnos Brisela.

„Mi se ne ljutimo na Evropsku uniju, nego je podsećamo da bi i u Srbiji trebalo da insistira na demokratiji i sopstvenim vrednostima“, kaže Borko Stefanović, zamenik predsednika opozicione Stranke slobode i pravde (SSP).

Ta partija, koju vodi bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, u svom programu ima deo „Evropska povelja“, u kojoj se između ostalog ocenjuje da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji i da bi pristupanje evropskoj zajednici naroda trebalo da predstavlja jedan od najvažnijih strateških ciljeva Srbije.

Međutim, iz te stranke sve ćešće se mogu čuti kritike na račun evropskih političara.

Objašnjavajući suštinu tih primedbi, Stefanović tvrdi da zvaničnici iz Brisela favorizuju vlast Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke, uprkos tome što Beograd slabo ispunjava obaveze iz agende za članstvo u EU.

„Kada dođu govore o neverovatnom napretku, fascinantnim reformama u vladavini prava, i slično. Pri čemu nijedna od tih pohvala nema bilo kakvog dodira sa realnošću u Srbiji“, naveo je Stefanović za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Srbija je status kandidata za članstvo u EU stekla u martu 2012. godine, od kada ima obavezu da uskladi svoje zakonodavstvo i politiku sa evropskim kriterijumima.

Stefanović podseća na višegodišnje kritike opozicije na opšte stanje u Srbiji, za koju tvrdi da je vodi autokratski režim, i ocenjuje da je od dolaska na vlast 2012. Srpska napredna stranka „uništila institucije“, da ne postoji sloboda medija, kao i da pravosudni sistem zbog uticaja politike ne može da obavlja svoju funkciju.

Ovakve navode zvaničnici Srbije iz redova vladajućih stranaka redovno odbacuju.

Međak: Tolerancija stabilokratije

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, ocenio je za RSE da ima opravdanog razloga za kritiku Evropske unije jer, kako je rekao, EU na Zapadnom Balkanu toleriše stabilokratiju, odnosno vladavinu „čvrstom rukom“.

„Evropska unija odaje utisak da je spremna da pregovara sa lokalnim moćnicima o sopstvenim temeljnim vrednostima kao što su demokratija, pluralizam i vladavina prava. Dakle, da se ovde preterano ne bave suštinom dok god je Zapadni Balkan koliko-toliko stabilan“, smatra Međak.

Kako kaže, to se ogleda i u usporavanju procesa evropskih integracija za zapadnobalkanske zemlje.

Na samitu EU-Zapadni Balkan početkom oktobra u Sloveniji usvojena je deklaracija u kojoj je potvrđena evropska perspektiva šest zemalja regiona, Srbije, Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Kosova, ali bez oročenog datuma za prijem.

Stefan Jovanović, generalni sekretar opozicione Narodne stranke (NS), opisao je za RSE kako iz perspektive te partije izgleda rad na kriterijumima za ulazak u EU.

„Vlast u Srbiji trenutno glumi da se država kreće ka Evropskoj uniji, a sa druge strane Evropska unija glumi da nas integriše u članstvo“, naveo je Jovanović.

I ova stranka u svom programu zalaže se za evrointegracije i usvajanje evropskih vrednosti.

Narodna stranka i Stranka slobode i pravde bojkotovale su prethodne parlamentarne izbore 2020. godine, a kao osnovni razlog navele su da ne pristaju na nefer izbore.

U poslednjem godišnjem izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku zemalja kandidata, koji je predstavljan početkom oktobra, opozicija u Srbiji pomenuta je u konstataciji da “političku situaciju u državi karakteriše odsustvo održive opozicije u parlamentu što ne pogoduje političkom pluralizmu”, dok su generalne ocene iz tog dokumenata da nije ostvaren napredak u reformi pravosuđa i stanju u medijima.

Đilas: Šamar opoziciji iz Evrope

Objektivno izveštavanje i otvaranje javnog servisa Radio-televizije Srbije (RTS) za opoziciju je bila jedna od ključnih tema dijaloga sa vlašću u kom su kao posrednici učestvovali poslanici Evropskog parlamenta.

Razgovori su vođeni o poboljšanju uslova pred parlamentarne, predsedničke i beogradske izbore zakazane za 3. april 2022. i bili su tačka od koje je prodemokratska opozicija počela otvoreno da iskazuje nezadovoljstvo angažmanom predstavnika EU.

Četiri opozicione partije, predvođene SSP-om koji po istraživanju agencije Demostat ima više od 13 odsto podrške građana i potencijal da predvodi zajednički nastup opozicije na predstojećim izborima, 17. septembra napustile su međustranački dijalog nezadovoljne sadržajem sporazuma o izbornim uslovima koji su ponudili evroposrednici Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, Knut Flekenštajn i Eduarda Kukan.

Dragan Đilas, predsednik SSP, tada je saopštio da se dijalog vlasti i opozicije završio potpunim neuspehom i javno se obratio evroposlanicima.

“Za to ste u potpunosti vi odgovorni, pošto ste kao evropski posrednici odlučili da napustite evropske vrednosti i podržite odbranu nedemokratskog i autokratskog režima Aleksandra Vučića, da mu date vašu jednoglasnu i nedvosmislenu podršku”, naveo je, između ostalog, Đilas.

To je bio odgovor na predlog posrednika Evrope da partije koje su učestvovale u međustanačkom dijalogu, između ostalog, odrede člana Privremenog nadzornog tela, koje bi po dokumentu evroparlamentaraca trebalo da kontroliše rad medija tokom izbornog procesa, a koje proevropska opozicija smatra „produženom rukom režima“ jer su u njemu članovi Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koje godinama smatraju odgovornim za loše stanje u medijskoj sferi.

Proevropska opozicija optužila ih je da su predlog prethodno sastavili zajedno sa predstavnicima partija vladajuće koalicije, Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije (SPS), i da njihov dokument ne sadrži izmene potrebne za demokratske izbore.

“Bukvalno ste lupili šamar svima nama koji uporno radimo na uvođenju Srbije u Evropsku uniju i ubeđujemo naš narod da nam je EU najveći prijatelj i podrška, naša budućnost“, poručio je Đilas evroposlanicima nakon izlaska SSP-a iz dijaloga.

Jovanović: Kozmetika iz EU

Stefan Jovanović, iz Narodne stranke koja nije potpisala ponuđeni sporazum, kaže da od tih razgovora nisu previše očekivali.

“Evroparlamentarci su ponudili kozmetičke promene koje ne mogu da dovedu do poboljšanja demokratskog procesa. Tako da će, kao i uvek, građani morati sami da se izbore za demokratiju”, naveo je Jovanović dodajući da su u Srbiji poštovanje ljudskih prava i vladavina zakona daleko od evropskih standarda.

Međunarodna nevladina organizacija Fridom haus (Freedom house) početkom godine objavila je da je Srbija među 25 država sveta u kojima je u poslednjoj deceniji zabeležen najveći pad u oblasti političkih prava i građanskih sloboda. Po tom izveštaju, zemlje Zapadnog Balkana Srbija, Crna Gora, Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Kosovo svrstani su u kategoriju delimično slobodnih država.

“U poslednjih nekoliko godina vladajuća Srpska napredna stranka konstantno ugrožava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva”, ukazano je u izveštaju Fridom hausa.

Proevropska opozicija sredinom septembra oštro je reagovala i na oproštajnu posetu kancelarke Nemačke Angele Merkel Beogradu.

“Bilo bi pošteno da sada, kada odlazi iz politike, sa sobom povede i predsednika Srbije Aleksandra Vučića jer ga je dovela na vlast i na vlasti ga sve vreme održavala”, izjavio je Dragan Đilas na konferenciji za štampu pred zgradom Predsedništva Srbije gde je ocenio da je, kako je naveo, veći deo Evrope od dolaska SNS-a na vlast tolerisao uništavanje institucija, demokratije i slobode u Srbiji.

Stefanović: Iluzija o reformama

Borko Stefanović ipak veruje da generalna politika Evropske unije nije da, kako kaže, žmuri na realnost u Srbiji.

“Pojedinci u EU nadaju se da će predsednik Aleksandar Vučić ipak na kraju sprovesti reforme. To je potpuna iluzija. Drugi problem je njihova potreba da ovde ne bude gore nego što jeste, a za to im je garancija Vučić koji, kao, stvari drži pod kontrolom”, dodao je Stefanović.

Vladimir Međak, iz Evropskog pokreta, smatra da je problem ako u Evropskoj uniji postoje mišljenja da region može da bude stabilan i bez demokratije.

“Osnovno pitanje je da li je to prividna stabilnost koju vam prodaju lokalne političke elite da bi dobile evropsku podršku. Po meni, nisu stabilne države koje nemaju jake institucije i koje zavise od volje jednog centra moći”, dodaje Međak.

Iz opozicionih SSP i NS tvrde da je odnos EU prema Srbiji, ali i Srbije kao zemlje kandidata prema obavezama u evrointegracijama, direktno doveo do slabljenja poverenja građana u članstvo u evropskoj zajednici.

Po podacima Ministarstva Srbije za evropske integracije (MEI) iz avgusta, 57 odsto ispitanih je za članstvo u EU, dok je par meseci ranije istraživanje beogradskog Instituta za evropske poslove pokazalo da je podrška 53 odsto.

Zvanična statistika MEI pokazuje da je krajem 2012, godine od koje je SNS na vlasti, podrška stanovništva članstvu Srbije u EU bila 41 odsto, da bi se na dalje svake iduće godine kretala u sledećim postocima – 51 (2013), 44 (2014), 48 (2015), 47 (2016), 52 (2017), 55 (2018) i 54 (2019).

Po istom izvoru, najveća podrška članstvu (72-74 odsto) bila je tokom 2009. godine u kojoj je Evropska unija ukinula putne vize za građane Srbije, 51 odsto u 2011, 65 odsto u 2010, 67 odsto u 2008, 69 odsto 2007, i 70 odsto 2006. godine.

Stefan Jovanović, iz Narodne stranke, očekuje da će podrška porasti ako Evropa konkretizuje namere.

“Što se tiče članstva, tu pre svega mora da postoji spremnost i druge strane. Čini mi se da su vrata EU sada zatvorena”, zaključio je Jovanović.

Borko Stefanović kaže da se SSP i dalje zalaže za što brže uključenje Srbije u EU ali da pomoć ne očekuje.

“Svesni smo da promenu sistema u Srbiji moramo da izborimo sami. Ta sloboda bila bi najslađa jer nikome ništa za nju ne bismo dugovali”, dodao je Stefanović.

Vladimir Međak ocenio je da se ipak može doći do razumevanja iz Evrope.

“Opozicija mora da nađe dovoljan broj saveznika u Evropskoj uniji, koja često ni sama nije jedinstvena, koji slično misle i voljni su da pomognu. Na primer, kroz saradnju sa srodnim partijama. Ali čarobnog štapića za uspeh nema”, zaključio je Međak.

Proteklog leta proevropski politički pokret Ne davimo Beograd (NDB) i stranka Zajedno za Srbiju (ZZS), koji će učestvovati na izborima u aprilu, saopštili su da su ostvarili saradnju sa Evropskom partijom zelenih (EPZ) sa kojom će raditi na ekološkim pitanjima u Srbiji. Deo “zelenih” stranaka u Evropskom parlamentu okupljen je oko grupe Zeleni – Evropski slobodni savez i ima 73 predstavnika od ukupno 751 evroposlanika.

Srpska napredna stranka, na vlasti od 2012, primljena je krajem 2016. godine u pridruženo članstvo Evropske narodne partije (EPP), jedne od najjačih političkih organizacija u institucijama EU. Najpoznatije partije u EPP su nemačka Demohrišćanska unija (CDU), francuski Ujedinjeni nacionalni pokret (UNM), Forca Italija nekadašnjeg premiejra Silvija Berluskonija, grčka Nova demokratija i mađarski Fides Viktora Orbana.

Poslanici Evropskog parlamenta sumnjaju u to da je komesar za proširenje Oliver Varhelji pristrasan prema Srbiji i da njegove izveštaje treba istražiti.

Nakon što je u oktobru Evropska komisija prezentovala godišnji izveštaj o evrointegracijama Srbije, koji je zvanični Beograd ocenio kao “najbolji u poslednjih nekoliko godina”, 12 poslanika Evropskog parlamenta zatražilo je od Evropske komisije (EK) da istraži, kako su naveli, tvrdnje svojih zaposlenih da je komesar EU za proširenje Oliver Varhelji, inače diplomata iz Mađarske koji je karijeru izgradio u Briselu, uticao na ublažavanje tona u izveštajima EK o napretku država kandidata, “posebno favorizujući Srbiju”. Zahtev su uputili predstavnici grupa Socijaldemokrata, Zeleni/Evropska slobodna alijansa i Obnovimo Evropu.

Oni su od Komisije zahtevali garancije da je procena o napretku Srbije u 2020. godini urađena na osnovu objektivnih kriterijuma.

„Ako jeste, kako se objašnjava nesklad između ocene vladavine prava u izveštaju Komisije i ocena kredibilnih aktera”, upitali su poslanici EP.

U godišnjem izveštaju Evropska unija je u oktobru navela da su Skupština Srbije i političke snage nastavile da se uključuju u međustranački dijalog koji vodi Evropski parlament ali da je politička klima ostala polarizovana.

“Tokom parlamentarnih rasprava i dalje se koristio zapaljiv jezik protiv političkih protivnika i predstavnika institucija koji izražavaju različita politička gledišta”, navodi se u tom izveštaju.

Evropska komisija (EK) do zaključenja ovog teksta nije odgovorila na upit RSE za komentar na kritike opozicije u Srbiji.

RSE, Foto: YouTube
- Advertisement -spot_img
- Advertisement -spot_img

Popularno