Prije nekoliko dana, javio mi se Sylvestre Clancier, poznati francuski pjesnik, počasni predsjednik francuskog PEN-a, i moj prijatelj, poslavši mi pismo, skupa sa njegovom pjesmom, Bratstvo. Ta pjesma je u stvari varijacija na čuvenu Eluardovu poemu, Sloboda.
Piše: Jasna ŠAMIĆ za Proglas
U svom pismu, Sylvestre izražava želju da prevedem tu njegovu pjesmu na naš(e) jezik(e). To sam rado i učinila, ali istovremeno prevela i pjesmu Paula Eluarda, kako bi naši čitaoci uvidjeli odakle tačno dolazi nadahnuće, ali i shvatili motiv i značaj i jedne i druge pjesme u ovim gadnim vremenima koja su zadesila planetu, gdje je ratovanje, i ubijanje civila postalo banalnost.
A svijet šuti.
Sylvestre Clancier
Draga Jasna,
Nastavljam poruku koju sam ti već poslao na Facebook. Nadam se da si dobro uprkos svemu što se događa blizu tebe i u tvojoj okolini.
Šaljem ti svoj odgovor na pitanje o mogućoj prirodi današnje angažiranosti pjesnika u osudi savremenog barbarizma, uz razmišljanje o tome, i uz jednu moju pjesmu: “Bratstvo”.
Ako želiš i možeš, bio bih osobno vrlo dirnut kad bi mogla da prevedeš na svoj jezik tu pjesmu koja je odjek slavnoj pjesmi “Liberté” (Sloboda) Paula Eluarda.
Srdačno,
Sylvestre
Sylvestre Clancier,
« Kada se progoni pisac, pjesnik, koji vidi kakve se nehumane stvari dešavaju i ponavljaju uz gotovo opštu ravnodušnost svijeta, ne može ostati nijem; to bi bio kukavičluk i neka vrsta saučesništva dok se nasilje, brutalnost i zločini protiv čovječnosti šire posvuda u svijetu. Pjesnik tada, prema svojoj prirodi i temperamentu, ali i ovisno o mogućnostima slobodnog izražavanja, s obzirom na politički režim svoje zemlje, koristi različite oblike da bi osudio užase i grozote za koje zna.
Može to činiti s ironijom ili koristeći satirično i parodijsko pretjerivanje. Takođe može to činiti direktno, osuđujući sve zločine.
Kao francuski pjesnik, činim to na svoj način, jer me je sramota što se nedovoljno osuđuju svi zločini koji se svakodnevno događaju u Evropi, na Bliskom Istoku, u Africi i na Mediteranu. Sjećam se da nam je Paul Eluard, veliki pjesnik pokreta otpora za vrijeme Drugog svjetskog rata, poklonio dirljivu odu u znak poziva na slobodu, a ja vam zauzvrat donosim ovaj poziv na Bratstvo koje nam je sve više potrebno dok toliko zemalja pokazuje saučesništvo, ili ravnodušnost pred sudbinom progonjenih migranata, zatvaranih, mučenih i preživjelih, kojima se ne pruža pomoć i koje puštaju da umru u kampovima, ili da se utope u Mediteranu, kao žrtve trgovaca ljudima i mafijaških grupa svih vrsta. » (prevod J.Šamić)
Bratstvo
Za tebe, izbjeglico, za tebe prokleti,
Na mojim sveskama, na mojim tabletama
Na mom stolu i na mojoj stranici
Pišem tvoje ime
Na svim plažama svijeta
Na pijesku i na dinama
Na tragovima i otiscima
Pišem tvoje ime
Na pročeljima naših opština
Na spomenicima mrtvima
Na blagu naših muzeja
Pišem tvoje ime
Na džungli Calaisa i u sirijskim gradovima
Na obalama Sredozemlja
Za nadu naše djece
Uzvikujem tvoje ime
Na nevoljama noći svih izbjeglica
Na crnom hljebu vaših dana
Na zakatančenim granicama
Uzvikujem tvoje ime
Na svim javnim spomenicima
Na klupama i parkovima takođe
Na čelima izgubljenih i živih
Uzvikujem tvoje ime
Na pet il’šest kontinenata
Na mjesecu i na planeti
Na zemlji modroj kao narandža
Pišem tvoje ime
Na kricima očajanja
Na krijumčarima i čamcima
Na olujnom moru što divlja
Pišem tvoje ime
Na pjeni obala
Na tvojim strahovima od oluja
Na ranama koje te razdiru
Pišem tvoje ime
Na obalama užasa
Na lađama boli
Na morbidnoj okrutnosti
Uzvikujem tvoje ime
Za raseljene i odbačene
Na granicama s bodljikavom žicom
Na katastrofama koje se šire
Uzvikujem tvoje ime
Na iskrama nade
Na žeravicama patnje
Na barakama sreće
Uzvikujem tvoje ime
Na zgaženim ljudskim pravima
Na dostojanstvenim i ranjenim dušama
Na ozlijeđenim i unakaženim tijelima
Pišem tvoje ime
Na tuzi koja te nosi
Na smrtonosnim granatama
Na valovima koji izbjeglice spajaju
Pišem tvoje ime
Na oskrnavljenim kostima i mesu
Na rijetkim ljudima koji te vole
Na svakoj ruci koju ti pruže
Tebi, prokletom, tebi izbjeglici
Pišem tvoje ime
Na razjedinjenim nacijama
Na njihovoj ravnodušnosti i preziru
Visoko iznad njihove šutnje
Uzvikujem tvoje ime
Na uništenim utočištima
Na životima, na srušenim zidovima
Na skloništima koja to više nisu
Uzvikujem tvoje ime
Na nepostojećim saosjećanjima
Na golim samoćama
Na prisilnim marševima noću
Uzvikujem tvoje ime
Na iščekivanoj slobodi
Na neočekivanim opasnostima
Za nadu u pravu humanost
Pišem tvoje ime
I snagom jedine riječi
Jer me je sram
Što se još nije mogla ostvariti
Želim povezati živote
Svih poniženih ljudskih bića
Žudim za tim da te prepoznam
da te imenujem
da te živim
Bratstvo.
Sylvestre Clancier (prevod Jasna Šamić)
I.M. Paul Eluard
Fraternité
Pour vous les réfugiés, les damnés
Sur mes cahiers et mes tablettes
Sur ma table et sur ma page
J’écris ton nom
Sur toutes les plages du monde
Sur les sables et sur les dunes
Marque trace ou empreinte
J’écris ton nom
Sur les frontons de nos mairies
Sur les monuments aux morts
Sur les trésors de nos musées
J’écris ton nom
Sur la jungle de Calais et les villes de Syrie
Sur les rives de la Méditerranée
Sur l’espoir de nos enfances
Je crie ton nom
Sur les détresses de vos nuits
Sur le pain noir de vos journées
Sur les frontières cadenassées
Je crie ton nom
Sur tous les monuments publics
Sur les bancs des jardins aussi
Sur vos fronts d’éperdus vivants
Je crie ton nom
Sur les cinq ou six continents
Sur la lune et sur la planète
Sur la terre bleue comme une orange
J’écris ton nom
Sur chaque cri de détresse
Sur les passeurs et les canots
Sur la mer qui tempête
J’écris ton nom
Sur l’écume des rivages
Sur vos peurs dans les orages
Sur les plaies qui vous ravagent
J’écris ton nom
Sur ces côtes d’épouvante
Sur ces barques de douleurs
Sur cette cruauté morbide
Je crie ton nom
Sur les déplacés rejetés
Sur les frontières à barbelés
Sur les désastres qui s’étalent
Je crie ton nom
Sur les feux-follets d’espérance
Sur les feux-follets de souffrance
Sur les baraques de fortune
Je crie ton nom
Sur les droits humains piétinés
Sur les âmes dignes et meurtries
Sur les corps blessés outragés
J’écris ton nom
Sur le chagrin qui vous emporte
Sur les obus meurtriers
Sur les flots qui vous réunissent
J’écris ton nom
Sur les chairs, les os saccagés
Sur les rares humains qui vous aiment
Sur chaque main qu’ils vous tendent
Vous les damnés, les réfugiés
J’écris ton nom
Sur la désunion des nations
Sur leur indifférence, leur mépris
Bien au-dessus de leur silence
Je crie ton nom
Sur les refuges détruits
Sur les vies, les murs écroulés
Sur les abris qui n’en sont pas
Je crie ton nom
Sur l’absence de compassion
Sur les solitudes nues
Sur les marches forcées dans la nuit
Je crie ton nom
Sur la liberté attendue
Sur les risques imprévus
Sur l’espoir d’une humanité vraie
J’écris ton nom
Et par le vouloir d’un mot
Quand j’ai honte
Car il n’a pu encore s’incarner
Je veux rapailler les vies
De tous les humains humiliés
J’aspire à te reconnaître
à te nommer
à te vivre
Fraternité
Fraternité.
Sylvestre Clancier je francuski pisac i pjesnik, poznat po svojoj društvenoj i političkoj angažiranosti. Rođen je 1946. godine, i svoj književni rad često koristi kao platformu za izražavanje stavova o ljudskim pravima i slobodama. Sylvestre Clancier je aktivan i u kulturnim organizacijama. Bio je predsjednik Međunarodnog PEN kluba u Francuskoj, organizaciji koja se bori za slobodu izražavanja i koja podržava progonjene pisce širom svijeta.
Sylvestre Clancier je danas počasni predsjednik francuskog PEN-a.
Poezija ovog pjesnika najčešće odražava empatiju prema ljudskoj patnji i njegovu želju za mirom u svijetu, i bratstvom među ljudima. Sylvestre Clancier koristi snažne slike i emocije kako bi prenio svoje poruke, a njegova djela su prepoznata i cijenjena zbog njihove iskrenosti i humanosti kojom odišu.
Sloboda
Na mojim školskim sveskama
Na mojoj klupi i na drveću
Na pijesku na snijegu
Pišem tvoje ime
Na svim pročitanim stranicama
Na svim praznim listovima
Na kamenu, u krvi, na papiru i pepelu
Pišem tvoje ime
Na zlatnim slikama
Na oružju ratnika
Na krunama kraljeva
Pišem tvoje ime
U džungli i u pustinji
Na gnijezdima i na grmlju
Na odjeku mog djetinjstva
Pišem tvoje ime
Na čudima noći
Na bijelom kruhu dana
Na vjerenim godišnjim dobima
Pišem tvoje ime
Na svim mojim azurnim krpicama
Na jezercu pljesnivom od sunca
Na laguni živoj od mjeseca
Pišem tvoje ime
Na poljima, na horizontu
Na krilima ptica
I na vjetrenjačama sjenki
Pišem tvoje ime
Na svaki dah zore
Na moru, na brodovima
Na pomahnitaloj planini
Pišem tvoje ime
Na pjeni oblaka
U znoju oluje
Na pljusku i mutnoj kiši
Pišem tvoje ime
Na sjajnim obrisima
Na zvonicima boja
Na opipljivoj istini
Pišem tvoje ime
Na probuđenim stazama
Na raširenim putevima
Na pretrpanim trgovima
Pišem tvoje ime
Na svjetiljci koja se pali
Na svjetiljci koja se gasi
Na svim mojim kućama
Pišem tvoje ime
Na prepolovljenoj voćki
Na zrcalu iz moje sobe
Na mom krevetu praznoj školjki
Pišem tvoje ime
Na mom pohlepnom i nježnom psu
Na njegovim načuljenim ušima
Na njegovoj nespretnoj šapi
Pišem tvoje ime
Na pragu mojih vrata
Na poznatim predmetima
Na bujici blagoslovljenog ognja
Pišem tvoje ime
Na svakom skladnom tijelu
Na čelu mojih prijatelja
Na svakoj ruci koja se pruža
Pišem tvoje ime
Na prozoru iznenađenja
Na pažljivim usnama
Visoko iznad tišine
Pišem tvoje ime
Na mojim uništenim utočištima
Na mojim srušenim svetionicima
Na zidovima moje dosade
Pišem tvoje ime
Na odsutnosti bez želje
Na goloj samoći
Na skalama smrti
Pišem tvoje ime
Na putu oporavka
Na iščezloj opasnosti
U nadi bez sjećanja
Pišem tvoje ime
I snagom jedine riječi
Počinjem svoj život iznova
Rođen sam da te upoznam
Da te imenujem
Slobodo.
(prevod Jasna Šamić)
Paul Eluard
Liberté
Sur mes cahiers d’écolier
Sur mon pupitre et les arbres
Sur le sable sur la neige
J’écris ton nom
Sur toutes les pages lues
Sur toutes les pages blanches
Pierre sang papier ou cendre
J’écris ton nom
Sur les images dorées
Sur les armes des guerriers
Sur la couronne des rois
J’écris ton nom
Sur la jungle et le désert
Sur les nids sur les genêts
Sur l’écho de mon enfance
J’écris ton nom
Sur les merveilles des nuits
Sur le pain blanc des journées
Sur les saisons fiancées
J’écris ton nom
Sur tous mes chiffons d’azur
Sur l’étang soleil moisi
Sur le lac lune vivante
J’écris ton nom
Sur les champs sur l’horizon
Sur les ailes des oiseaux
Et sur le moulin des ombres
J’écris ton nom
Sur chaque bouffée d’aurore
Sur la mer sur les bateaux
Sur la montagne démente
J’écris ton nom
Sur la mousse des nuages
Sur les sueurs de l’orage
Sur la pluie épaisse et fade
J’écris ton nom
Sur les formes scintillantes
Sur les cloches des couleurs
Sur la vérité physique
J’écris ton nom
Sur les sentiers éveillés
Sur les routes déployées
Sur les places qui débordent
J’écris ton nom
Sur la lampe qui s’allume
Sur la lampe qui s’éteint
Sur mes maisons réunies
J’écris ton nom
Sur le fruit coupé en deux
Du miroir et de ma chambre
Sur mon lit coquille vide
J’écris ton nom
Sur mon chien gourmand et tendre
Sur ses oreilles dressées
Sur sa patte maladroite
J’écris ton nom
Sur le tremplin de ma porte
Sur les objets familiers
Sur le flot du feu béni
J’écris ton nom
Sur toute chair accordée
Sur le front de mes amis
Sur chaque main qui se tend
J’écris ton nom
Sur la vitre des surprises
Sur les lèvres attentives
Bien au-dessus du silence
J’écris ton nom
Sur mes refuges détruits
Sur mes phares écroulés
Sur les murs de mon ennui
J’écris ton nom
Sur l’absence sans désir
Sur la solitude nue
Sur les marches de la mort
J’écris ton nom
Sur la santé revenue
Sur le risque disparu
Sur l’espoir sans souvenir
J’écris ton nom
Et par le pouvoir d’un mot
Je recommence ma vie
Je suis né pour te connaître
Pour te nommer
Liberté.
Paul Eluard
Poésie et vérité 1942 (recueil clandestin)
Au rendez-vous allemand (1945, Les Editions de Minuit)
Paul Éluard, rođen kao Eugène Émile Paul Grindel, rodio se u Saint-Denisu 1895. Njegova majka bila je krojačica, a otac direktor agencije za nekretnine.
Godine 1908. porodica se preselila u Pariz. Paul Éluard je bio stipendista u školi Colbert, gdje je 1912. dobio diplomu. Njegovo školovanje bilo je poremećeno zbog narušenog zdravlja. Imao je disajne probleme, što ga je prisiljavalo na boravak u švajcarskim sanatorijima. U dobi od 17 godina, zaljubio se u mladu Ruskinju, Helenu Diakonovu, sa nadimkom Gala, svoju prvu suprugu i muzu.
Godine 1914., mobiliziran je i kao vojni bolničar odlazi na front u Sommi. Nakon što je obolio od akutnog bronhitisa, vraća se u Pariz. Rat i rovovi zauvijek su ga obilježili.
Godine 1917., ženi se Galom i sljedeće godine postaje otac. U Parizu se prvo pridružuje pokretu Dada, a potom i nadrealističkom pokretu.
Godine 1926. Paul Eluard zajedno s Louisom Aragonom i Andréom Bretonom pristupa Francuskoj komunističkoj partiji i bori se protiv fašizma. U tom periodu objavljuje dvije značajne zbirke poezije : “Glavni grad boli” (1926) i “Ljubav poezija” (1929).
Godine 1928., Gala ga napušta i odlazi sa slikarom Salvadorom Dalíjem. Ipak, njihova će veza biti netaknuta tako da će ostati bliski cijelog života.
Godine 1929., Eluard upoznaje Mariju Bentz, s nadimkom Nusch, scensku umjetnicu. Ponovo se zaljubljuje. Vjenčaće se 1934. s Nusch, koja je istovremeno i model i muza mnogih nadrealističkih slikara.
Izbačen iz Komunističke partije 1933. godine, skupa s drugim nadrealistima. Putuje po cijeloj Evropi pod vlašću fašističkih režima. U Španiji je uz Picassa protiv frankizma.
Mobiliziran 1939. u intendantskoj službi, 1940. sa Nusch se seli u Pariz. Za vrijeme njemačke okupacije, Paul Éluard sudjeluje u pokretu otpora, i sve vrijeme piše. Njegova pjesma “Sloboda” bacana je u hiljadama primjeraka iznad okupirane Francuske iz engleskih aviona u obliku letaka.
Nakon rata, Paul Eluard i Nusch putuju po Europi i drže mirovne konferencije. Godine 1946., Nusch umire od moždanog udara. Paul Éluard je skrhan od tuge.
Godine 1948. pozvan je s Picassom da sudjeluje na Kongresu intelektualaca za mir u Wroclawu u Poljskoj. Sljedeće godine na Kongresu mira u Meksiku upoznaje svoju treću suprugu, Dominique, kojom se ženi 1951.
Umro je od srčanog udara 1952., i sahranjen na groblju Père-Lachaise u Parizu.
