Srbija bi mogla ostati bez značajnog dijela sredstava iz evropskog Plana rasta ukoliko ne uskladi pravosudne zakone s preporukama Venecijanska komisija, upozoravaju zvaničnici Evropska komisija. Ključni test očekuje se već do kraja aprila, kada bi trebalo biti jasno hoće li Beograd napraviti tražene korekcije.
U Briselu poručuju da su finansijske isplate direktno vezane za stanje vladavine prava, te da bi primjena spornih „Mrdićevih zakona“ mogla blokirati daljnje uplate. U praksi, to znači da bi pristup fondovima mogao ostati zamrznut sve dok se ne izvrše konkretne izmjene u pravosudnom sistemu.
Ulog je značajan: Srbija u okviru Plana rasta ima na raspolaganju oko 1,6 milijardi eura za period 2024–2027, ali se sredstva isplaćuju postepeno i isključivo uz ispunjavanje reformskih uslova. Dosadašnji bilans pokazuje ograničen napredak – iz prve tranše isplaćeno je tek nešto više od polovine predviđenog iznosa, jer je realiziran manji dio planiranih reformi.
Evropski zvaničnici sve otvorenije izražavaju zabrinutost zbog smjera u kojem se kreće Srbija – od pritisaka na pravosuđe do problema u oblasti medijskih sloboda. Marta Kos upozorila je na „demokratsko nazadovanje“, dok Brisel poručuje da bez jasnog zaokreta nema ni finansijske podrške.
Mehanizam Plana rasta ostavlja određeni vremenski prostor za ispunjavanje obaveza, ali ključni rok ističe krajem 2026. godine. Nakon toga, neispunjene reforme znače trajni gubitak sredstava, koja se mogu preusmjeriti drugim državama regiona.
U suštini, poruka iz Brisela je nedvosmislena: evropski novac više nije politička garancija, već instrument pritiska. Bez reformi koje osiguravaju nezavisno pravosuđe, Srbija rizikuje da izgubi ne samo sredstva, nego i kredibilitet na evropskom putu.
SRBIJA PRODUŽILA UGOVOR S RUSIJOM: I dalje zavisi od ruskog gasa
