Srbija je produžila kratkoročni ugovor o uvozu ruskog gasa na dodatna tri mjeseca, čime ostaje snažno oslonjena na Moskvu uprkos formalnim naporima diversifikacije. Nakon razgovora između Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, dogovorena je isporuka od šest miliona kubnih metara dnevno po cijeni od 320 do 330 dolara, što Beograd ocjenjuje kao povoljno rješenje.
Iako Srbija nastoji smanjiti energetsku zavisnost, više od 80 posto potreba za gasom i dalje pokriva iz Rusije. Ključni razlog ostaje ekonomski – dugogodišnji povoljniji uslovi i postojeća infrastruktura čine ruski gas najisplativijom opcijom na kratki rok, uz istovremeno političko balansiranje između Moskve i Evropske unije.
Alternativni izvori, prije svega iz Azerbejdžana, za sada imaju ograničen domet. Uvoz iz te zemlje višestruko je manji od ruskog, a stručnjaci upozoravaju da postojeći kapaciteti i ugovori ne mogu brzo nadomjestiti ruske količine. Iako su otvoreni novi pravci снабдијевања, poput interkonekcije s Bugarskom i planiranih LNG ruta preko Grčke, njihovi efekti ostaju dugoročni.
Evropska unija u međuvremenu pojačava pritisak na smanjenje energetske saradnje s Rusijom, očekujući usklađivanje od zemalja kandidata. Ipak, u slučaju Srbije, tržišna logika i sigurnost snabdijevanja i dalje imaju prednost nad geopolitičkim usklađivanjem.
Zaključno, iako je diversifikacija započeta, ruski gas ostaje stub energetskog sistema Srbije – barem u srednjem roku.
