Evropska unija otvoreno je upozorila Bosnu i Hercegovinu da bi način na koji je regulisan projekat Južne plinske interkonekcije mogao imati ozbiljne političke i finansijske posljedice – uključujući usporavanje pristupnih pregovora i gubitak značajnih evropskih sredstava.
U pismu koje je Luigi Soreca uputio bh. vlastima, naglašava se da zakon donesen kao lex specialis za ovaj projekat odstupa od ključnih pravila evropskog energetskog tržišta. Takav pristup, upozorava Brisel, dovodi u pitanje pristupanje BiH zajedničkom energetskom prostoru EU, ali i potencijalno ugrožava oko milijardu eura iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Spor oko modela upravljanja
Suština problema nije sam projekat, već model njegove realizacije. Izmjenama zakona Federacije BiH, privatna američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy dobila je centralnu ulogu investitora i operatera, čime je praktično zaobiđen raniji koncept u kojem je domaći BH-Gas bio nosilac projekta.
Evropska unija insistira na drugačijem principu: otvorenom i konkurentnom tržištu, uz jasna pravila o pristupu infrastrukturi za sve aktere. Dodjeljivanje ekskluzivne kontrole jednom subjektu, bez transparentne tržišne procedure, direktno je suprotno tim standardima.
Energetska potreba naspram regulatornog rizika
Paradoks cijele situacije leži u činjenici da je Južna interkonekcija strateški projekt koji EU načelno podržava. Povezivanje BiH s hrvatskom mrežom i LNG terminalom na Krku trebalo bi smanjiti potpunu ovisnost zemlje o ruskom plinu, koji trenutno dolazi jednim pravcem preko Srbije.
Međutim, Brisel jasno poručuje: cilj ne opravdava način. Energetska tranzicija mora biti usklađena s pravilima Unije, posebno u kontekstu liberalizacije tržišta i transparentnog upravljanja infrastrukturom.
Geopolitička dimenzija projekta
U cijeloj priči vidljiv je i snažan američki interes. Washington otvoreno podržava projekat, a uključenost američkih investitora dio je šire strategije smanjenja ruskog energetskog utjecaja u Evropi.
Ipak, ta podrška sada dolazi u sudar s regulatornim okvirom EU, što BiH dovodi u nezavidnu poziciju između dva ključna partnera – Sjedinjenih Država i Evropske unije.
Šira slika: reformski test za BiH
Ovaj slučaj nadilazi pitanje jednog gasovoda. Radi se o testu sposobnosti BiH da usklađuje vlastite razvojne projekte s pravilima EU, što je temeljni uslov za napredak u pregovorima.
Brisel podsjeća da svako zakonodavstvo u energetskom sektoru mora biti prethodno usklađeno s evropskim standardima i dostavljeno na provjeru. Svako odstupanje, poput ovog, može imati direktne posljedice – od zastoja u pregovorima do preraspodjele sredstava drugim državama regiona.
Između investicija i integracija
Južna interkonekcija ostaje ključni infrastrukturni projekat za energetsku sigurnost BiH. No, trenutni spor pokazuje da pitanje više nije da li graditi, nego kako graditi.
Ako vlasti ne pronađu model koji zadovoljava i investitore i evropska pravila, BiH bi se mogla suočiti s ozbiljnim izborom: ubrzana realizacija projekta uz politički rizik – ili usporavanje kako bi se očuvao evropski put i pristup milijardama iz fondova EU.
