Lideri država zapadnog Balkana imaće radni ručak sa predsjednicom Evropske komisije (EK) Ursulom fan der Lajen (von der Leyen), gde će se raspravljati o reformskoj agendi koju su sve zemlje, osim Bosne i Hercegovine, blagovremeno predale Briselu.
Da bi dobila finansijska sredstva iz Plana rasta, svaka država iz Zapadnog Balkana je bila obavezana da preda reformsku agendu, prenosi RSE.
Radi se o reformama koje se odnose između ostalog, na vladavinu prava, demokratiju, institucionalne reforme, te sprečavanje korupcije i sukoba interesa, kao i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena.
Radnom ručku će prisustvovati premijer Albanije Edi Rama, predsedavajuća Vijeća ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto, premijer Crne Gore Milojko Spajić, premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti, premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić je na Instagramu objavio da je reč o važnom sastanku u Briselu.
Napisao je i da Srbija “ostaje posvećena evropskom putu i unutrašnjim reformama u cilju pridruživanja EU”.
Odlaganja isplata zbog Bosne i Hercegovine
Dokument o Planu rasta koji je Bosna i Hercegovina predala Briselu ne ispunjava kriterijume da bi bio prihvatljiv za Evropsku komisiju (EK), saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz dobro obveštenih izvora u Briselu.
Prema ovim izvorima, Bosna i Hercegovina je poslala nepotpun dokument koji ne odražava sve preporuke EK.
Bosna i Hercegovina je tako propustila rok da blagovremeno pošalje reformsku agendu koja je neophodna za dobijanje financijskih sredstava iz Plana rasta za region.
U utorak, 17. septembra zemlja je uputila Evropskoj komisiji jedan dokument, koji ne predstavlja reformsku agendu.
Ovaj dokument, prem rečima predsedavajuće Saveta ministara Borjane Krišto, dokazuje usaglašenost reformi potrebnih za dobijanje pomoći iz evropskog Plana rasta.
Naime, potrebno je da države članice EU kao i Komitet pretpristupne pomoći (IPA) daju pozitivno mišljenje o reformskim agendama da bi Evropska komisija potom prešla na usvajanje ovih agendi i zaključivanje ugovora o olakšicama i kreditima sa svakim od država korisnika. Tek nakon ovih koraka mogu slediti prve isplate.
Plan rasta za Zapadni Balkan je najambiciozniji finansijski paket Evropske unije vredan šest milijardi evra, koji ima za cilj da se u narednih deset godina udvostruči ekonomski rast u tim državama.
Plan pokriva period od 2024. do 2027. godine. Od ukupne sume, dve milijarde evra biće obezbeđene kroz grantove odnosno bespovratnu pomoć, a preostalih četiri milijarde evra u obliku zajmova sa povoljnim kamatnim stopama.
Upravo nedostatak reformske agende iz Bosne i Hercegovine je bio razlog zašto je odložen sastanak Komiteta predpristupnih instrumenata, gde je trebalo da se analiziraju i ocene reformske agende svih država Zapdnog Balkana.
Prvi sastanak je bio planiran za 17. septembar, a zbog kasne reakcije iz Sarajeva, prema saznanjima RSE, sastanak je odložen za oktobar.
Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero je 18. septembra rekla da ne može dati konkretan datum kada bi počele prve isplate iako ova je ova institucija voljna da se to desi što je pre moguće.
Bez usvajanja reformske agende ne mogu početi prve isplate ni za jednu zemlju regiona.
