Rusija je u ponedjeljak naredila dodatne evakuacije u dva regiona koja se graniče sa Ukrajinom, kazali su regionalni zvaničnici, dok se njene snage bore da obuzdaju nezabilježeni upad ukrajinske vojske na rusku teritoriju.
Evakuacija civila iz Kurske oblasti proširena je i na Belovski okrug, koji ima oko 14.000 stanovnika, rekao je načelnik okruga Nikolaj Volobujev (Nikolai Volobuyev) na mreži Telegram.
“Situacija je veoma napeta… Autobusi će biti obezbijeđeni. Ljubazno molimo sve koji su još u toj oblasti da napuste to područje”, napisao je Volobujev.
Rusko Ministarstvo odbrane je u objavi na Telegramu 11. avgusta tvrdilo da je obuzdalo ukrajinski upad na Kursk, prenosi RSE.
Guverner zapadne Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov (Vyacheslav Gladkov) je na Telegramu 12. avgustanaveo da vlasti premještaju stanovnike Krasnojaruškog okruga na “bezbjednija mjesta” zbog “aktivnosti” ukrajinskih snaga u toj oblasti.
Evakuacija je uslijedila nakon što su ukrajinske snage prodrle oko 30 kilometara na teritoriju Rusije, što je njen najznačajniji upad od početka rata u februaru 2022.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je protivvazdušna odbrana presrela 11 dronova koje je Ukrajina lansirala tokom noći ka zapadu Kurske oblasti.
Ruska protivvazdušna odbrana je takođe uništila pet ukrajinskih dronova iznad Belgorodske oblasti i dva iznad regiona Voronjež, saopštilo je Ministarstvo. Ministarstvo nije navelo koliko je dronova ukupno Ukrajina lansirala.
Ukrajinske snage tvrde da su zauzele brojna naselja u Kurskoj oblasti, pošto su se pojavili snimci na kojima se navodno vidi kako vojnici zauzimaju administrativne zgrade u Sverdlikovu i Porozu, dok su intenzivni borbe zabilježene u Sudži, mjestu s oko 5.000 stanovnika.
U selu Guevo ukrajinski vojnici snimili su sebe kako skidaju rusku zastavu s upravne zgrade.
Moskva je poslala rezervne trupe, avijaciju, tenkove, artiljeriju i dronove u pokušaju da odbije upad.
Uprkos ovim naporima, Rusija je u nedjelju priznala da je Ukrajina u nekim oblastima uspjela da prodre na njenu teritoriju i do 30 kilometara.
Ruski mediji izvijestili su u subotu da je više od 76.000 civila evakuisano iz pograničnih oblasti, kao i da će narednog dana otići još njih.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski indirektno je potvrdio napredovanje ukrajinskih snaga unutar Kurska, rekavši kasno u subotu da je “primio nekoliko izvještaja od vrhovnog komandanta (Oleksandra) Sirskog u vezi sa linijama fronta, našim akcijama i nastojanjima da se rat dovede na teritoriju agresora”.
Na jugu Ukrajine, zvaničnici koje je postavila Moskva saopštili su 12. avgusta da je požar u nuklearnoj elektrani Zaporožje, koju kontroliše Rusija, “potpuno ugašen”.
Nije jasno šta je izazvalo požar, koji je noć ranije, oko 20 časova, izbio na rashladnom tornju.
Zelenski je optužio Rusiju za izazivanje požara.
Ukrajinski Enerhoatom tvrdi da Rusija koristi rashladne tornjeve nuklearne elektrane za skladištenje vojne opreme i eksploziva, ali nije pružio nikakve dokaze.
Ruski zvaničnici, uključujući portparolku Ministarstva spoljnih poslova Mariju Zaharovu (Maria Zakharova), optužili su Kijev da namjerno pokušava da uništi elektranu i posije “nuklearni teror”.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), koja je prisutna u velikom postrojenju sa šest reaktora, saopštila je da nema prijavljenih uticaja na nuklearnu bezbjednost.
Šef IAEA Rafael Grosi (Grossi) rekao je da “nepromišljeni napadi” koji “ugrožavaju nuklearnu sigurnost u elektrani i povećavaju rizik od nuklearne nesreće” moraju odmah prestati.
Grosi je rekao da je IAEA zatražila hitni pristup rashladnom tornju, kako bi se procijenila šteta.
Kina poziva na deesakalaciju
Kina je u ponedjeljak pozvala strane u ratu u Ukrajini na deeskalaciju pošto su snage Kijeva probile duboko u Kursku oblast.
To su “nema proširenja bojnog polja, nema eskalacije borbi i nema potpirivanja plamena s bilo koje strane”, naveo je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova u saopštenju.
Kina se predstavlja kao neutralna strana u ratu i kaže da ne pomoć u ubojitom oružju nijednoj strani, za razliku od SAD i drugih zapadnih zemalja.
Međutim, ona ima bliske političke i ekonomske veze sa saveznikom Rusijom, dok članice NATO-a navode da Peking pruža pomoć Rusiji u ratu koji nikada nije osudio.
Kina je takođe prošle godine objavila dokument u kojem poziva na “političko rešenje” sukoba koji su kritikovale zapadne zemlje jer bi omogućio Rusiji da zadrži veći deo teritorije koju je zauzela u Ukrajini.
