Srbija nije potvrdila da li će se usaglasiti sa deklaracijom sa samita Evropske unije i Zapadnog Balkana, potvrdili su za RSE diplomatski izvori u Briselu.
Ovi izvori su za RSE naveli da se nastavljaju napori sa Srbijom kako bi se postiglo usaglašavanje, mada ishod ostaje neizvestan.
Više izvora je potvrdilo da su sve ostale zemlje regiona, osim Srbije, već potvrdile da će se usaglasiti za završnom deklaracijom.
Završna deklaracija koju usvaja 27 šefova država i vlada EU pozvaće sve zemlje Zapadnog Balkana da uvedu sankcije Rusiji i rade na sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera koje je Brisel uveo protiv Moskve kao odgovor na agresiju na Ukrajinu.
“Zajednička vizija budućnosti uključuje zajedničke vrednosti i zajedničku odgovornost. Dok produbljujemo našu saradnju sa partnerima, pozivamo ih da ostvare brz i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere EU i da deluju u skladu sa tim”, stoji u nacrtu deklaracije koja će biti usvojena na kraju samita.
Lideri država članica EU sastaće se 13. decembra sa njihovim kolegama iz regiona, na redovnom godišnjem samitu EU-Zapadni Balkan.
Deklaraciju usvajaju šefovi država i vlada EU a sa tekstom deklaracije se usklađuju lideri regiona koji učestvuju na samitu.
Usklađivanje s deklaracijom nije obavezno za zemlje regiona, ali se svakako to od njih očekuje, tvrde visoki zvaničnici EU koji su radili na organizovanju samita.
“Međutim neusklađivanje s deklaracijom šalje negativan signal nama, jer time se pokazuju kakvu geostratešku orjentaciju imaju ove zemlje i da li one dele naše zajedničke vrednosti”, naveo je jedan visoki zvaničnik upućen u pripreme samita.
Od zemalja Zapadnog Balkana, jedino Srbija nije uvela nijednu restriktivnu meru protiv Rusije.
EU redovno poziva zvanični Beograd da uskladi spoljnu politiku sa politikama EU.
Potvrda EU perspektive za region
Savet EU je saopštio da je samit EU-zapadni Balkan prilika da se reafirmiše perspektiva Zapadnog Balkana za članstvo u EU, kao i potreba za održivim i nepovratnim reformskim dostignućima partnera, koji su potpomognuti vrednostima i principima EU.
Među temama koje će biti na dnevnom redu su produbljivanje političkog i političkog angažmana na Zapadnom Balkanu, približavanje partnera iz regiona i unapređenje postepene integracije, izgradnja ekonomske osnove za budućnost, kao i ublažavanje posledica ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine.
O dijalogu Srbije i Kosova i sporovima među susedima
U završnoj deklaraciji će se poseban prostor posvetiti procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova. S tim u vezi, lideri će pozvati Prištinu i Beograd da primene sve sporazuma koji su postignuti u okviru dijaloga, kao i da rade na deeskalaciji.
Sve zemlje regiona će biti pozvane da pronađu trajna i definitivna rešenja za bilateralne sporove i pitanja koja su ukorenjena u nasleđu prošlosti.
Samiti na nivou EU- Zapadni Balkan su u prethodne dve dekade bili periodični.
Od 2020 godine, inicijativom Hrvatske koja je tada predsedavala Evropskom unijom, ovi susreti su postali redovna praksa i održavaju se jednom godišnje.
Takođe EU redovno poziva predstavnike ovih zemalja i na razne susrete na ministarskom nivou.
