“Kad su u ime “srpske ugroženosti” spomenici kulture pod zaštitom UNESCO-a Ferhadija i Arnaudija bez ratnih dejstava postale gomile šuta i ruševina, nemojte se začuditi, o ne-nikako-da se isto može desiti Njegoševom mauzoleju na Lovćenu. Ponavljam, spomenici kulture počesto lete u nebo ako ne zaustavite “ugrožene” velikosrbe i njihove rušitelj-neimare.”
Piše: Dragan BURSAĆ CdM
Stvar je jednostavna da ne može jednostavnija biti. Joanikije, Vesna Bratić, Andrija Mandić i sva ostala čoporadoja srpskog sveta su na istom poslu: valja Njegošev mauzolej ili pretvoriti u prah i pepeo, ili preko njega nazidati kapelu Crkve Srbije, ili Meštrovićev arhitektonski biser spustiti neđe niže, da parafraziram Bratićevu.
Ne nužno tim redom.
Može bilo kako, samo da se mrski “ustaša Meštrović” i njegovo djelo zatuku, da se Njegoš obezvrijedi i da Crkva Srbije dobije svoj elitni office sa Jezerskog vrha.
I time bi okupacija Crne Gore bila okončana. Nezavisna, samostalna, građanska i multietnička Crna Gora bi bila retroaktivno stavljena pod skute Podgoričke skupštine, 106 godina kasnije. Gdje je Momo Bulatović stao, srpski svet sa Mandićem i pripercima nastavlja.
Jer.
Jer, dok je Mauzoleja i Njegoša dotle je i crnogorstva i crnogorske državnosti. Sve nakon toga je srpska prćija. Hoćete li je zvati Republika Srpska na moru, srbijanska izborna jedinica, drugo oko u glavi, srBska Atina, poluga srpskog sveta-potpuno je svejedno.
Kad si vazal i sluga, mogu te zvati i generalisimusom, opet ti valja biti sluga. A svetosavska sekta sa Vučićevim i Dodikovim jurišnicima i Mandićem i Mićovićem kao domaćinima upravo to imaju u vidu kad hoće Njegoša i Mauzolej “neđe dolje’.
Ili bi ga prvo gore?
Dinamitom, kao što su u mom gradu, Banjaluci ‘93 Ferhadiju i Arnaudiju, a što je bio posljednji znak da se preostali nesrbi “humano presele” kako je Karadžić-Mladić zločinački tandem tepao etničkom čišćenju.
I upravo zato što dolazim iz grada u kome je spomenik kulture pod zaštitom UNESCO-a bez problema letio u nebo na energiju četničkog dinamita samo zato što se zvao Ferhadija, najljubaznije vas molim da uzmete za ozbiljno prijetnje srpskih bojovnika koji sličnu sudbinu navješćuju Njegoševom mauzoleju.
E da vam se ne bi desila Republika Srpska i Banjaluka 1993. pod hitno morate zaustaviti, u korijenu zaustaviti ideju bilo kakve selidbe Mauzoleja i Njegoša. Sudski, apelaciono, zakonski, građanskim otporom, a bogme ako ustreba i zakonskom, dozvoljenom silom.
Jer ako se ostvare četnička obećanja od Crne Gore će ostati trofejno ime i ljuštura koju će značenjski napuniti druga zemlja, crkva, običaji, narod, doktrina i ideologija.
Kad je u ime “srpske ugroženosti” Šeher postao Srpskim Toplicama, Šehitluci Banj Brdo, a Ferhadija i Arnaudija gomile šuta i ruševina, nemojte se začuditi, o ne-nikako-da se isto može desiti Mauzoleju na Lovćenu.
Ponavljam, spomenici kulture počesto lete u nebo ako ne zaustavite “ugrožene” velikosrbe i njihove rušitelj-neimare.
U pamet se Crna Goro, da ti ne bi “ugroženi” uništili ono najsvetije. A ne bi im bilo prvi put, to su radili svakodnevno prije tri decenije.
Moja rahmetli strina je govorila, neće Gagi Ferhadiju, spomenik kulture je to, pa je kasnije skupljala komadiće žbuke eksplozivom raznesene po Vrbasu. Onda se iselila iz grada na Vrbasu jer za nju nije bilo mjesta. Tako to ide. Znam.
Upamtite ove riječi!
Jer, bolje je biti jednom paranoična, oprezna budala i spasiti što se spasiti da, nego ostatak života kao naivni luzer bez istorije, prošlosti, budućnosti i spomenika hodati oko ruševina i pitati se, šta me ovo strefi.
Srpski svet je dizao u zrak, i opet će ako mu se ukaže prilika, u to ne sumnjajte!
DRAGAN BURSAĆ: Istorijski dan, i RTS priznao genocid u Srebrenici
