17.7 C
Mostar

INTERVIEW, ALEXANDRU FLENCHEA: Rusija se nikada nije povukla iz Moldavije

“Kao i svaka druga zemlja koja je u prošlosti bila deo Sovjetskog Saveza – prema Putinovom mišljenju – ove nezavisne nacije su samo istorijski incidenti, a suštinski pripadaju Rusiji. Putinova ambicija je da obnovi Sovjetski Savez, čiji je Moldavija bila deo, kao i Ukrajina, južnokavkaske republike i republike centralne Azije. Stoga, prema njegovom mišljenju, ove zemlje pripadaju Rusiji i nemaju pravo na nezavisnu spoljnu politiku”, ističe Flenčea.

On kaže da se ništa nije promenilo kada je reč o mehanizmima koje Rusija koristi u Moldaviji da bi se mešala u unutrašnju politiku.

“I dalje govorimo da ruski hibridni rat u Moldaviji mnogo duže traje od samog pojma hibridnog rata”, navodi Flenčea.

Prema njegovom mišljenju, Moldavija nije trenutno visoko na listi Putinovih prioriteta. Naime, Flenčea smatra da se Putin nada da još može popraviti odnose sa Zapadom i zbog toga neće ići dalje od Ukrajine.

“Međutim, kada Putin uvidi da ne može da popravi odnose sa Zapadom i odluči da spali sve mostove, u tom trenutku će Moldavija biti veoma ranjiva, jer on tada neće imati razloga da se zaustavi. U tom slučaju, okupiraće Moldaviju čim to fizički bude mogao”, ocenjuje Flenčea.

On smatra da nedavni apel čelnika moldavske separatističke regije Pridnjestrovlje Moskvi da je zaštiti, nije motivisan ekonomskim pritiscima, kako su tvrdili, već strah od promena status kvoa.

“Bilo da i de fakto postane deo Moldavije, a ne samo de jure, ili nezavisna, priznata zemlja, ili deo Rusije, nijedna od ovih opcija neće omogućavati nastavak dosadašnje prakse. Ako dođe do promene statusa kvo, više neće biti besplatnog gasa iz Rusije, niti šverca, jer Pridnjestrovlje ne bi više moglo da kontroliše granicu sa Ukrajinom. Zato je apel Rusiji neka vrsta očajničkog poziva da se spreči nepovratna ekonomska integracija, što će za Šerif značiti kraj njegove imperije”, smatra Flenčea.

Strah od kraja status kvoa razlog za apel Moskvi

RSE: Šta je u pozadini poziva čelnika Pridnjestrovlja, separatističke regije u Moldaviji, Rusiji da je zaštiti od “pritisaka” vlasti u Kišinjevu? U kojoj meri je to povezano sa ratom u Ukrajini, ili i ekonomija igra ulogu?

Tačnije, da Moldavija, na putu ka EU, treba da prilagodi svoje poreske i carinske zakone. S obzirom da pridnjestrovska preduzeća pokušavaju da izvoze preko Moldavije na evropsko tržište, koje je za njih najveće, i oni moraju da to učine.

Flenčea: Iako tako izbleda na prvi pogled, taj apel Moskvi nema direktne veze sa ratom u Ukrajini. Reč je, pre svega, o ekonomskom i lokalnom pitanju, sa određenim političkim implikacijama, čije je izvorište u Pridnjestrovlju i nije ga podstakla Rusija.

Ukratko, Šerif je poslovna korporacija u Pridnjestrovlju. Osim što je ključna ekonomska, od 2005. je i glavna i jedina politička snaga u ovoj regiji. Od tada su u Pridnjestrovlju održana dva kongresa poslanika okupljenih na svim nivoima, kako ih oni nazivaju.

Jedan 2006. a zatim drugi prošle nedelje. Dakle, jednom u 18 godina. I tada, 2006. godine, i sada, zvanično objavljen razlog za sazivanje Kongresa bio je odgovor na uvođenje mera Moldavije za regulisanje trgovine iz Pridnjestrovlja.

Ukratko, Moldavija je nametnula carinsku kontrolu nad celokupnim pridnjestrovskim izvozom.

Tako da je čak i zvanično objavljen razlog za okupljanje i reagovanje – odgovor na trgovinske mere Moldavije. Međutim, sada pravi razlog za zabrinutost Šerifa nisu carinske dažbine kao takve, jer one ne mogu i neće imati značajniji uticaj na privredu Pridnjestrovlja u celini.

Naime, uvoz i izvoz iz zemalja sa kojima Moldavija ima sporazume o slobodnoj trgovini oslobođen je carinskih dažbina. Govorimo o EU, zatim zemljama u okviru ZND (bivšeg Sovjetskog Saveza). Tu je još nekoliko država sa kojima Moldavija ima sporazume o slobodnoj trgovini, pre svega Turska.

Dakle, nisu same carinske dažbine izazvale zabrinutost Šerifa, već presedan. Naime, moldavska vlada je objavila plan o nastavku mera ekonomske integracije.

To znači da, pre ili kasnije, Pridnjestrovlje više neće postojati kao separatistički i nepriznati entitet, već deo Moldavije.

Šerif strahuje od kraja svoje imperije

Sadašnji poslovni model Šerifa, a time i celog Pridnjestrovlja, počiva na dva glavna stuba. Prvi je je besplatni ruski gas, koji tehnički jednostavno kradu od nacionalnog operatera Moldavije, kao jedinog uvoznika ruskog gasa.

Pridnjestrovlje zadržava taj gas (koji dolazi preko Ukrajine) i ne plaća ga. Taj gas koristi za proizvodnju struje koju potom prodaje Moldaviji. To je, u osnovi, novac napravljen u “vazduhu”. Drugi stub je trgovina, maloprodaja i šverc.

Svaka promena status kvoa značila bi kraj ovakvog statusa Pridnjestrovlja. Bilo da i de fakto postane deo Moldavije, a ne samo de jure, ili nezavisna, priznata zemlja, ili deo Rusije, nijedna od ovih opcija neće omogućavati nastavak dosadašnje prakse. Ako dođe do promene statusa kvo, više neće biti besplatnog gasa iz Rusije, niti šverca, jer Pridnjestrovlje ne bi više moglo da kontroliše granicu sa Ukrajinom. Zato je apel Rusiji neka vrsta očajničkog poziva da se spreči nepovratna ekonomska integracija, što će za Šerif značiti kraj njegove imperije.

Kompanija Šerif vlada Pridnjestrovljem

RSE: Da li to znači da vlasnik ili vlasnici Šerifa suštinski vladaju Pridnjestrovljem?

Flenčea: To je potpuno tačno. U stvari, takozvana vlada i predsednik Pridnjestrovlja su samo javna lica korporacije Šerif u čijim se kancelarijama donose sve suštinske odluke.

RSE: Ko u suštini stoji iza čelnika Šerifa? Da li su direktno povezani sa Rusijom? Šta je izvor takve njihove moći i monopola?

Flenčea: Lokalni oligarsi, zapravo njih dvojica (Viktor Gusan i Ilja Kazmali), suvlasnici su Šerifa. Rusija ih nije označila kao oligarhe, niti ih je poslala u Pridnjestrovlje.

Oni su lokalni stanovnici, bivši policajci, koji su se ostvarili kao poslovni ljudi postavši de fakto vladari Pridnjestrovlja. Jedino što ih čini proruskim je činjenica da je Rusija očuvala status kvo za njih. Kao što sam rekao, status kvo je sve za njih.

Ukoliko se status kvo promeni, oni gube poslove. Ne nužno sve, ali super profit koji ostvaruju od besplatnog gasa i šverca će nestati.

Zato što je Rusija istorijski cementirala status kvo pružajući Pridnjestrovlju političku, diplomatsku i vojnu zaštitu i pomoć, bilo kao direktnu budžetsku podršku ili u najmanju ruku kao besplatni gas. To vlasnike Šerifa čini proruskim igračima.

Nekada socijalistički direktori, sada oligarsi na čelu Pridnjestrovlja

RSE: Tokom 1980-ih i 1990-ih lideri Pridnjestrovlja su uglavnom bili socijalistički direktori velikih preduzeća. Šta se od tada promenilo?

Flenčea: Kao što ste rekli, tada su to bili socijalistički direktori velikih fabrika uključujući i vojne, jer ih je bilo dosta u celoj Moldaviji, uključujući i Pridnjestrovlje.

Ali, stvari su se promenile i sada je na sceni nova generacija lokalnih lidera, odnosno oligarsi, koji su u tamošnjim neregularnim okolnostima stekli bogatstvo, i njihove marionete uključujući i lokalne političare.

RSE: Rekli ste, ako sam dobro razumeo, da ekonomija nije samo glavni, već verovatno i jedini razlog za ovaj apel Pridnjestrovlja upućen Moskvi. Međutim, u kojoj meri je ulogu igrao, makar kao kontekst, i rat u Ukrajini?

Flenčea: Samo je iskorišćen opšti kontekst rata u Ukrajini da se izvrši politički i psihološki pritisak na moldavsku vladu.

Moram da odam priznanje Šerifu da je medijska koreografija cele ove priče oko sazivanja Kongresa bila veoma efikasno pripremljena. Hoću da kažem da su oni stvorili privid da iza Kongresa predstavnika Pridnjestrovlja stoji Rusija i da je povezan sa dinamikom rata u Ukrajini.

To je imalo za cilj da izvrši pritisak na Vladu Moldavije da povuče odluke koje se odnose na uvozne dažbine i bilo koje druge moguće dalje korake u tom pravcu.

Putin nije pomenuo Pridnjestrovlje u obraćanju naciji

RSE: Ruski predsednik Vladimir Putin dan kasnije (29. februar) u obraćanju naciji uopšte nije pomenuo pitanje Pridnjestrovlja, iako su neki drugi zvaničnici rekli da će pažljivo razmotriti pomenuti zahtev.

Mislite li da je poziv iz Pridnjestrovlja na neki način bio povezan sa određenim krugovima u Moskvi?

Flenčea: Ne, ne slažem se sa Vašom ocenom da je bilo nekih reakcija zvanične Moskve. Putin to nije komentarisao, kao ni njegov portparol Dmitri Peskov.

Doduše, ove sedmice je kazao da je zabrinut razvojem događaja oko Pridnjestrovlja, ali nije pominjao ovaj apel. Ni Državna duma, ruski parlament, nije reagovala. Samo je jedan poslanik rekao da će ga ova institucija razmotriti kada zvanično stigne.

Putin osporava nezavisnu politiku bivših republika SSSR

RSE: Da li će Rusija na bilo koji način reagovati u određenom trenutku? Otkako je počeo rat u Ukrajini, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je u više navrata upućivao preteće poruke Moldaviji. Često se govori o ruskim hibridnim aktivnostima u Moldaviji, čak da će ona biti “sledeća Ukrajina”.

Flenčea: Reakcija Rusije će zavisiti od dinamike rata u Ukrajini, kao i odnosa Moskve i Zapada.

Dakle, Moldavija će biti samo deo većih regionalnih aranžmana, ako ih bude. To znače da ako situacija bude dramatično loša, to će uticati na Moldaviju. Inače, u bliskoj budućnosti, u narednim mesecima, Moldavija jednostavno nije na dnevnom redu Moskve.

Inače, Rusija, zapravo, nikada nije napustila Moldaviju. Kao i svaka druga zemlja koja je u prošlosti bila deo Sovjetskog Saveza – prema Putinovom mišljenju – ove nezavisne nacije su samo istorijski incidenti, a suštinski pripadaju Rusiji.

Dakle, Rusija se, zaista, nikada nije povukla iz Moldavije. Međutim, u narednih tri do šest meseci, Putinovi prioritetni su predsednički izbori u Rusiji, rat sa samom Ukrajinom, predsednički izbori u SAD, izbori za Evropski parlament i nove evropske institucije, Kina, Iran.

Govorimo o pitanjima tog nivoa i značaja. Očigledno, Moldavija nije ni blizu toga.

RSE: Predsednica Moldavije Maja Sandu je izjavila u Parizu (7. marta) da Moskva planira da potkopa stabilnost Moldavije i podrije njene evropske integracije uoči predsedničkih izbora i referenduma o članstvu u Evropskoj uniji.

Flenčea: Putinova ambicija, a samim tim i njegove Rusije je da obnovi Sovjetski Savez, čiji je Moldavija bila deo, kao i Ukrajina, južnokavkaske republike i republike centralne Azije.

Prema Putinovom mišljenju, ove zemlje pripadaju Rusiji i nemaju pravo na nezavisnu spoljnu politiku.

Ruski hibridni rat u Moldaviji stariji od samog pojma ‘hibridni rat’

RSE: Otkako je počeo rat u Ukrajini na koji način se ruski uticaj oseća u Moldaviji? Pominjali su se mediji, ekonomija, špijunske aktivnosti, jer Moldavija je mala država i, kao što ste rekli, jedna od bivših sovjetskih republika.

Flenčea: Ništa se nije promenilo od početka rata, osim što je Moldavija proterala mnoge ruske diplomate tako da ruska ambasada ovde u Kišinjevu možda ima trećinu ili četvtinu osoblja u odnosu na predratno stanje.

Dakle, ništa nije promenilo pošto je uvek bilo političara koje finansira i podržava Rusija, obaveštajaca. Takođe, ruski mediji su još uvek tu. Mogu da se zabrane i ugase TV kanali, ali tu su internet i satelitska televizija, tako da ne možete ugasiti u 21. veku.

Sveukupno, kada je reč o alatima koje Rusija koristi u Moldaviji da bi se mešala u unutrašnju politiku ništa se nije promenilo. I dalje govorimo da ruski hibridni rat u Moldaviji mnogo duže traje od samog pojma hibridnog rata.

RSE: U kojoj meri je, zapravo, ruski manevarski prostor ograničen jer nije fizički ni geografski povezana sa Pridnjestrovljem, ili joj to nije prepreka ako se odluči da na neki način iskoristi ovu regiju kao polugu?

Flenčea: Nepostojanje zajedničke granice sa Rusijom, ili direktne geografske povezanosti između nje i Pridnjestrovlja – jeste razlog broj jedan zašto Moldavija nije tako visoko na agendi Moskve.

Da ima direktan pristup Pridnjestrovlju i celoj Moldaviji, da su linije fronta pored Moldavije, situacija bi bila dramatično drugačija. Činjenica je da Rusija ne može fizički da rasporedi trupe u Moldaviji, barem ne u sadašnjim okolnostima.

Moldavija ranjiva ako Putin ‘spali mostove prema Zapadu’

RSE: Ako Rusija uspe nekako da osvoji ceo jug Ukrajine, uključujući i grad Odesu, situacija bi bila drugačija, jer bi se na taj način geografski povezala sa Pridnjestrovljem.

Flenčea: Ako Rusija ikada okupira Odesu, to bi bila sasvim druga dinamika. S druge strane, ono što je možda još važnije od geografskog položaja i razmeštanja ruskih trupa jeste ukupna dinamika Putinovog odnosa sa Zapadom.

Jednostavnije rečeno, Putin i dalje želi da uspostavi kakve takve odnose sa SAD-om i EU da nastavi “bussines as usual”. To znači da Evropa i dalje kupuje ruski gas, da Zapad ukine sankcije Moskvi, Haški sud povuče nalog za njegovim hapšenjem i ostalo.

Očigledno, Putin će i dalje vršiti dodatni pritisak okupacijom — ako to može fizički učiniti — dodatnih teritorija u Ukrajini. Ali, sve dok se još bude nadao da može popraviti odnose sa Zapadom, Putin neće ići dalje od Ukrajine da ne bi spalio sve mostove. Ovde ne govorimo o realnosti već o njegovoj percepciji.

Međutim, kada Putin uvidi da ne može da popravi odnose sa Zapadom i odluči da spali sve mostove, u tom trenutku će Moldavija biti veoma ranjiva, jer on tada neće imati razloga da se zaustavi. U tom slučaju, okupiraće Moldaviju fizički čim to bude mogao.

RSE: U međuvremenu, sve se učestalije čuju upozorenja evropskih zvaničnika da bi Rusija mogla da napadne neku od članica NATO-a, pre svega baltičke države.

Flenčea: Ne slažem se da je to moguće u doglednoj budućnosti. Baltičke zemlje su članice NATO-a i to je za Putina snažni mehanizam odvraćanja.

Putin nije spreman za globalni rat

RSE: Možda će pokušati da testira jedinstvo Severnoatlantske Alijanse, naročito ako Donald Tramp postane predsednik SAD, koje bi u tom slučaju mogle da ostanu po strani.

Flenčea: To je previše rizično. Zapamtite, Putin želi da bude car Rusije dok je živ. Želi da stvori utisak da ako dođe do najgoreg scenarija, da je spreman za globalni rat, uključujući nuklearni.

Ali, to čini samo da bi pre svega zaplašio EU. Međutim, čvrsto sam uveren da Putin nije spreman za globalni rat. On to ne želi, jer bi to značio njegov kraj, njegove zemlje, možda i celog sveta. Stoga ne mislim da će u bilo kom predvidivom scenariju napasti baltičke zemlje.

RSE: Na koji način ostvaruju uticaj Rusija i lokalni Rusi u Pridnjestrovlju, s obzirom da čine oko 33 odsto stanovništva…

Flenčea: Ma ne, ima ih mnogo manje.

Kontrola Pridnjestrovlja preko agenata FSB-a

RSE: Postoje različite cifre, ali ova koju sam pomenuo je sa popisa iz 2015. U svakom slučaju, ima ih oko trećine i, ipak, čvrsto drže kontrolu. Kakav je položaj položaj Moldavaca u Pridnjestrvolju, koji takođe čine oko trećine stanovništva, i Ukrajinaca sa oko 26-27 odsto?

Flenčea: Nije ključan broj Rusa za obezbeđivanje ruske kontrole nad Pridnjestrovljem. Dakle, ne kontroliše 30 i nešto odsto Rusa ovu regiju, već se ona obezbeđuje preko agenata FSB (ruska Federalna služba bezbednosti) koji su raspoređeni na stalnoj osnovi.

To znači da FSB, pripadnici Ministarstva odbrane Rusije, agenti SVR (Spoljna obaveštajna služba Rusije) koji su takođe stalno razmešteni u Pridnjestrovlju.

Zbog toga brojevi apsolutno nisu bitni. Inače, ovde u Moldaviji, na desnoj strani reke Dnjestar, ima više Rusa nego u samom Pridnjestrovlju. Oni su peta po veličini zajednica u zemlji posle Moldavaca, Rumuna, Ukrajinaca i Gagauza.

Više Rusa u Moldaviji nego u Pridnjestrovlju

RSE: Pomenuli ste ruske građane u Moldaviji. U kojoj meri su oni lojalni državljani Moldavije, a u kojoj makar “jednim okom” gledaju ka Rusiji?

Flenčea: Iskustva su veoma različita, u zavisnosti od jedne do druge osobe, generacijske pripadnosti, mesta stanovanja. Mislim da nije rađeno takvo istraživanje javnog mnjenja koliko su etnički Rusi lojalni građani Moldavije.

Međutim, koliko lično znam, postoje Rusi koji su snažno proevropski orijentisani i dele istinski dele evropske vrednosti, kao i Rusi ili čak Moldavci koji su okrenuti ka Rusiji. Društvo je šaroliko, što nije loše, jer ne bih voleo da je Moldavija monolitna na način da svi građani isto misle.

Bez slobode govora u Pridnjestrovlju

RSE: Da se vratimo stanju u Pridnjestrovlju. Kako tamošnji Moldavci i Ukrajinci gledaju na status ove regije s obzirom da se na referendumu 2006. čak 97 odsto birača izjasnilo za nezavisnosti?

Flenčea: Ispitivanje raspoloženja javnog mnjenja u Pridnjestrovlju je veći izazov nego čak i u današnjoj Rusiji. U Pridnjestrovlju nema slobode govora. Nikada ga nije ni bilo.

Iako su ljudi veoma svesni političke realnosti u kojoj žive, prilično je snažna autocenzura. To je poznato i meni, mojoj generaciji, jer se još sećam kako je bilo kada smo išli u sovjetsku školu – biti samosvestan šta se može, a šta ne može reći.

S druge strane, ti ljudi u Pridnjestrovlju, nije bitno da li su Moldavci, Ukrajinci ili Rusi, ne žive u izolovanom društvu, iako je diktatorsko. Mogu slobodno da putuju i imaju više pasoša: moldavski, ruski, ukrajinski, rumunski. Vlasnik Šerifa ima nemački pasoš. Ne pitajte me kako ga je dobio, jer ne znam.

Prepolovljen broj stanovnika Pridnjestrovlja zbog egzodusa

RSE: Da li napuštaju Pridnjestrovlje, pre svega Ukrajinci i Moldavci?

Flenčea: Na delu je egzodus ogromnih razmera. Broj stanovnika Pridnjestrovlja – to je samo procena, jer uopšte ne postoje pouzdani demografski podaci – danas je upola manji nego neposredno pre rata 1992. godine.

RSE: Tada ih je bilo oko pola miliona?

Flenčea: U to vreme bilo je 700.000 stanovnika.

RSE: Dakle, sada ima oko 350.000?

Flenčea: Još manje po mojoj proceni – oko 300.000.

Jezička a ne etnička diskriminacija u Pridnjestrovlju

RSE: Da li su Ukrajinci i Moldavci u Pridnjestrovlju ugnjeteni na etničkoj osnovi, ili generalno kao građani, pošto je, kako kažete reč, o nedemokratskom sistemu?

Flenčea: Generalno su potlačeni, pri tom više na jezičkoj nego na etničkoj osnovi. To je, u osnovi, sovjetska praksa. To su iskusili svi Moldavci u vreme Sovjetskog Saveza, tačnije odsustvo mogućnosti korišćenja maternjeg jezika van kuće.

Dakle, iako takozvani ustav Pridnjestrovlja predviđa da postoje tri službena jezika – ruski, ukrajinski i moldavski – u stvari, koristi se samo jedan: ruski koji dominira svim ostalim jezicima, mada je ruska zajednica u Pridnjestrovlju manja od moldavske i ukrajinske (zajedno).

Sedamdeset ruskih oficira u kontingentu u Pridnjestrovlju

RSE: Rusija je rasporedila 1.500 vojnika u Pridnjestrovlju. Ko su u suštini pripadnici tog kontingenta i koja je njegova funkcija?

Flenčea: Reč je o 1.500 pripadnika ruskog vojnog kontingenta od kojih je 70 oficira iz Rusije. Ostatak od više od 1.400 ljudi su meštani, lokalni muškarci i žene koji imaju ruske pasoše, ali mnogi od njih poseduju i moldavske ili ukrajinske pasoše ili oba.

Dakle, za ove ljude, to je samo posao. Zato su mnogi od njih 2022. dali otkaze u ruskim oružanim snagama u Pridnjestrovlju. Operativna grupa ruskih trupa u Pridnjestrovlju je otvoreno regrutovala osoblje lepljenjem oglasa na stubovima za struju širom ove regije.

RSE: Da li ovaj kontingent predstavlja bezbednosnu pretnju po Moldaviju ili da bude neka odskočna daska za moguće ruske operacije u budućnosti?

Flenčea: On izvodi zajedničke vežbe sa pridnjestrovskom vojskom i deluje kao jedna, interoperativna celina. Dakle, kolektivno, njihov vojni potencijal je uporediv sa onim u Moldaviji i stoga je istorijski bio dovoljan da odvrati sve moguće vojne akcije Moldavije protiv Pridnjestrovlja.

Međutim, ako se imaju u vidu razmere rata u Ukrajini, kapacitet te vojske u Pridnjestrovlju je ravan nuli, jer poseduje zastarelu sovjetsku operemu iz 1960-ih i 1970-ih godina. Nema ni odgovarajuću obuku niti bilo kakve ofanzivne sposobnosti.

Neadekvatan odnos moldavskih vlasti prema Gagauziji

RSE: U međuvremenu, autonomna moldavska oblast Gagauzija takođe je zatražila podršku Rusije. Guvernerka Gagauzije Eugenia Gutul se sastala u prošli petak u Moskvi sa predsednicom ruskog Senata Valentinom Matvijenko. Da li je ovaj potez bio koordinisan sa Pridnjestrovljem i šta je u njegovoj pozadini?

Flenčea: Za razliku od Pridnjestrovlja koje je prvobitno bio i još uvek je potpuno veštački sukob bez etničke ili verske komponente, pitanje Gagauza je zaista bio autohtoni, stvarni spor između etničke manjine na jugu Moldavija i centralne vlade.

Reč je o etničkoj manjini koja govori turkijski jezik sa različitim istorijskim i kulturnim nasleđem. Pripadnici ove zajednice žive na relativno izolovanom području. To je bio stvarni sukob koji su predstavnici Moldavije i Gagauzije prevazišli.

Međutim, trenutno me više brine razvoj događaja u Gagauziji nego u Pridnjestrovlju. Moram da priznam da Vlada u Kišinjevu nije na najbolje način upravljala odnosima sa Gagauzijom. Tačno je da su Gagauzi u Moldaviji pretežno i gotovo iracionalno proruski orijentisani.

Međutim, to ne znači da ignorisanjem Gagauza zato što su proruski orijentisani, možete tako da upravljate situacijom. U suštini, Vlada u Kišinjevu je pogrešno procenila situaciju i nespretno reagovala.

Centralna vlast ne može da ne razgovara sa tim ljudima. Ako moldavska Vlada vidi da je stanovništvo ove autonomne oblasti potencijalno ranjivo u trenutnom hibridnom ratu, mora da im posvetiti dodatnu pažnju i održava dijalog sa njima, jer ako im okrene leđa oni će u Moskvi naći sagovornike i podršku, što su i učinili.

RSE: Da li su njihove pritužbe osnovane?

Flenčea: Žalbe koje nemaju geopolitički karakter, jesu legitimne. Na toj dugačkoj listi pritužbi Gagauzije ima i geopolitičkih, poput protivljenja evropskim integracijama Moldavije.

Jedan region ne može da blokira odluku većine naroda u zemlji. Međutim, Gagauzi su donekle u pravu da nekim potezima centralna vlada podriva njihovu autonomiju.

Prilika za rešenje Pridnjestrovlja dok traje rat u Ukrajini

RSE: Da se vratimo na pitanje Pridnjestrovlja. Koliko će dugo ostati zamrznuti sukob ili možda iskorišćen kao odskočna daska za produbljivanje sukoba. Da li je moguća njegova reintegracija unutar Moldavije?

Flenčea: Sve dok traje rat u Ukrajini postoji mogućnost da se ovaj sukob reši reintegracijom Pridnjestrovlja u Moldaviju na miran način. Zapravo, 2022. su propuštene ogromne mogućnosti. Međutim, kada se završi rat u Ukrajini – kakav god da bude njegov ishod – tih šansi više neće biti.

Naime, rat u Ukrajini će prestati tek kada se veliki globalni igrači saglase otvoreno ili prećutno o budućim bezbednosnim aranžmanima u Evropi.

Čak ako se u nekom trenutku ti ključni akteri slože da samo zamrznu rat i zadrže status kvo na neodređeno vreme, neće biti prilike za rešavanje pitanja Pridnjestrovlja iz prostog razloga što niko pri zdravoj pameti od globalnih igrača neće biti voljan da to ugrozi zbog Moldavije, male i beznačajne zemlje sa relativno mirnim sukobom.

To se upravo desilo tokom mirnih godina u Evropi između kraja ratova na Balkanu i izbijanja rata u Ukrajini 2022. godine. Naime, tada su postojale dve decenije mira i stabilnosti u Evropi, pri čemu je Rusija u nekom trenutku bila čak i saveznik Zapada u borbi protiv terorizma nakon napada 11. septembra.

Takođe, bila je jedan od ključnih trgovinskih partnera EU snabdevajući je jeftinom energijom.

Postojala je stabilnost, ekonomski rast i saradnja između Rusije i EU, što niko nije želeo da ugrozi zato što je Moskva bila simbolički vojno prisutna u Pridnjestrovlju.

Sada se to sve skoro promenilo. Više skoro da nema ruskog gasa u Evropi, Moskvi su uvedene sankcije i ona nije partner Zapada. Stoga nakon rata u Ukrajini biće nemoguće rešavati status Pridnjestrovlja.

RSE: Da li to znači da će u Pridnjestrovlju ostati status kvo, odnosno zamrznuti sukob?

Flenčea: Biće zadržan status kvo, osim ako se sada ne reši sukob, što je izvodljivo.

Reintegracija u Moldaviju, ‘najmanje zlo’ za Šerif

RSE: Rekli ste da je to izvodljivo, ali s obzirom na sve ove okolnosti šta treba učiniti da bi reintegracija bila moguća u bliskoj budućnosti?

Flenčea: Uveriti Šerifove oligarhe u Pridnjestrovlju da je reintegracija ove regije u Moldaviju “najmanje zlo”. Jasno je da oni žele da zadrže status kvo, ali to nije moguće.

Stoga, bilo koji drugi scenario osim reintegracija Pridnjestrovlja u Moldaviju će značiti da će izgubiti sve svoje poslove. Dakle, jedina šansa za vlasnike Šerifa da legalizuju ono što se može legalizovati, jeste reintegracija u Moldaviju. Naravno, morali bi da zaborave na besplatan ruski gas, na šverc, rudarenje kriptovaluta.

Dakle, ostali bi bez dela dosadašnjih poslova, ali bi neke sačuvali – što je najmanje zlo. To znači da moraju da odaberu između loše opcije – tako spasu bar deo svojih biznisa – i pogubne.

To treba da bude brzo dogovoreno rešenje dok je Rusija zauzeta ratom u Ukrajini i drugim pitanjima. Na kraju krajeva, Moskva je u više navrata isticali da je njena uloga da pomogne Modlaviji i Pridnjestrovlju da postignu sporazum koji ona neće nametati.

RSE: Zašto bi Rusija na to pristala kada koristi svaku priliku za širenje svog uticaja. Primer za to je Balkan, pre svega Srbija i Republika Srpska. Strahuje se da bi u to svrhu mogla da iskoristi rusko stanovništvo u Estoniji i Latviji. Stoga je pitanje zašto bi se odrekla ove poluge da se meša u Moldaviji u budućnosti?

Flenčea: Naravno, zato kažem da to treba uraditi brzo, da se ne pruži previše vremena Rusiji za reakciju, odnosno opravdanje da se umeša. To ne znači da će se ona potpuno povući, ali u ovoj varijanti ne bi mogla da spreči mirnu reintegraciju Pridnjestrovlja u Moldaviju.

Izvoz Pridnjestrovlja u EU povećan sa 18 na 70 odsto

RSE: Kada je reč o Šerifu, da li ga novi moldavski carinski zakon dovodi u tešku situaciju, pa će zbog toga biti prinuđen na neki kompromis koji bi uključivao i neku vrstu reintegracije u Moldaviju, ili će pokušati da odugovlači? Dakle, da li pomenuti moldavski zakoni ugrožava poslovanje Šerifa?

Flenčea: Kada je Moldavija 2006. godine počela da carini izvoz iz Pridnjestrovlja, tada je politička kriza bila mnogo veća nego sada.

To je imalo za posledicu i šestogodišnju obustavu pregovora u formatu 5+2 (Moldavija, Pridnjestrovlje, Rusija, Ukrajina i OEBS, plus EU i SAD kao posmatrači) o pronalasku rešenja za status ove regije.

Organizovani su protesti u desetak gradova na granici, bilo je provokacija i hapšenja od strane policije. Da budemo iskreni, jedini razlog zašto apsolutno većina ljudi u Evropi ne zna ništa o tome je zato što to nije bilo aktuelno pitanje, jer nije bilo rata u Ukrajini i konfrontacije Rusije sa Zapadom, pa je većini ljudi tada bilo svejedno.

A ta kriza 2006. je trajala šest meseci dok pridnjestrovska preduzeća nisu prećutno prihvatila carinjenje izvoza svoje robe od strane moldavskih vlasti. što se radi do dana današnjeg. Isto će se desiti i sada.

Biće medijske kampanje, zastrašivanja, pretnji moldavskim vlastima raznim deklaracijama i apelima ruskoj državnoj Dumi, ali postepeno će preći preko toga pod uslovom da ne dođe do dramatičnih promena u ukupnoj regionalnoj dinamici.

U Pridnjestrovlju često govore o ekonomskoj blokadi iz 2006, iako je za ovih 18 godina njihov izvoz u EU pod takozvanom blokadom porastao sa nekih 18 na 70 odsto.

RSE: Samo da pojasnimo, da li Pridnjestrovlje primenjuje ovaj moldavski carinski zakon?

Flenčea: Oni ga ne sprovode, ali preduzeća moraju da ga se pridržavaju jer u suprotnom ne mogu da uvoze ili izvoze. Nemaju drugu opciju.

RSE: Dakle, pridržavaju se zakona što im omogućava izvoz u EU!

Flenčea: Naravno.

Moldavske vlasti treba da razgovaraju sa Šerifom

RSE: Da li je poslovanje Šerifa zbog primene ovog zakona sada ugroženo? Da li bi ovakva situacija mogla da podstakne njegove vlasnike da se konačno, posle više od 30 godina, dogovore sa Moldavijom o reintegraciji Pridnjestrovlja? Da li je to dovoljan pritisak na njih?

Flenčea: Ne, jer pritisak ne deluje.

RSE: Ne mislim na klasični pritisak već na podsticaj da se ubedi druga strana da je to u njenom interesu.

Flenčea: Podsticaji funkcionišu samo ako razgovarate sa ljudima, a sa njima niko sada ne razgovara. Govorimo o jednostranim merama. Ne kažem da one nisu nužne, jer vladina obaveza je reintegracija zemlje.

S druge strane, uvek morate ostaviti vrata otvorena, tako da ako se ljudi iz Šarifa predomisle i žele da razgovaraju, moraju imati priliku da budu saslušani.

RSE: Da li sadašnja Vlada Moldavije razgovara sa njima?

Flenčea: Ja nemam indicija da se to dešava, ali ne isključujem u potpunosti.

- Advertisement -spot_img
- Advertisement -spot_img

Popularno