Slovenačko predsedavanje organizuje samit država članica Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana, a domaćin skupa je premijer Slovenije.
Predsednica Evropske komisije(EK), Ursula von der Leyen (fan der Lajen) je naglasila da se radi o veoma važnom samitu.
„Želimo poslati vrlo jasnu poruku da Zapadni Balkan pripada EU, želimo ih u EU i da smo jedna evropska porodica. Mi delimo istu istoriju i iste vrednosti, a ja duboko verujem da mi delimo i istu sudbinu”, poručila je von der Leyen uoči početka samita.
Ona je poručila zemljama regiona da je od suštinskog značaja da se one integrišu u zajedničkom regionalnom tržištu, Berlinskom procesu i jakim investicionim planom Evropske komisije.
Predsednik Evroskog saveta Charles Michel (Šarl Mišel) je naveo takođe da će ovaj skup potvrditi evropsku perspektivu za region.
„Biće prilika da razjasnimo da smo spremni da mobilišemo mnogo novca za podršku reformama u regionu. Želimo bliže veze sa ovim zemljama i ovo će biti prilika za otvorenu razmenu mišljenja kako bismo videli šta će biti i šta bi mogli biti sledeći koraci u procesu”, poručio je Mišel.
Sastanak Kurtija i Vučića
Portparol Vlade Kosova Perparim Kryeziu potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da će se tokom samita na Brdu kod Kranja u Sloveniji premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u prisustvu predsednika Francuske Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) i odlazeće njemačke kancelarke Angele Merkel.
Premijer Španije prvi put učestvuje na samitu
Premijer Španije Pedro Sanchez (Sančez) se pojavio na sastanku i biće ovo prvi put da jedan španjolski političar učestvuje skupu gde Kosovo (nakon proglašenja nezavisnosti 2008. godine) ima ravnopravno učešće.
Uoči susreta, premijer Španije je potvrdio da se stav zvaničnog Madrida oko Kosova nije promenio ali da je ovo važan skup stoga je on odlučio da učestvuje.
Naime, Španija je jedna od pet država EU koja nije priznala kosovsku nezavisnost.
Zbog nejedinstvenog stava EU oko statusa Kosova, na samitu u Sofiji 2018. godine je usvjeno pravilo da se učesnici iz regiona pojave samo sa imenom i prezimenom i bez državnih simbola. Bez obzira na to, Španija je do sada uvek osporavala ravnopravno učešće Kosova na skupovima koje organizuje EU.
U Sofiji 2018. godine, kada je održan prvi samit sa Zapadnim Balkanom posle 15 godina, zvanični Madrid nije učestvovao iz istih razloga.
Na neformalnom sastanku ministara inostranih poslova EU i regiona koji je održan u avgustu 2019. godine u Helsinkiju, tadašnji španski šef diplomatije Josep Borell (Žozep Borelj) je napustio prostoriju zbog prisustva kosovskog ministra. On je u tom trenutku već bio imenovan za budućeg visokog EU predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost.
Nakon više oklevanja, Sančez je učestvovao na zagrebačkom samitu 2020., ali se radilo o video-konferenciji gde nije bilo rukovanja niti zajedničke takozvane „porodične slike” svih učesnika.
Inače, zbog tvrdog stava Španije, od 2018. godine EU za države regiona koristi izraz „partneri”.
Deklaracija će potvrditi posvećenost proširenju EU
Na kraju susreta će se usvojiti zajednička deklaracija kojom će se ponovo potvrditi nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
U dokumentu koji će biti usvojen a u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid podvlači se da je EU perspektiva u zajedničkom strateškom interesu i ostaje strateški izbor EU.
“EU ponovo potvrđuje svoju posvećenost procesu proširenja i odluke o tome donosiće na osnovu kredibilnih reformi partnera, fer i rigoroznog uslovljavanja i principa zasluga. Dodatno ćemo intenzivirati naš zajednički angažman kako bismo napredovali u političkoj, ekonomskoj i društvenoj transformaciji regiona, istovremeno priznajući napredak koji je postigao Zapadni Balkan”, ističe se u Deklaraciji koju će usvojiti šefovi država i vlada EU a sa kojom će se uskladiti i njihove zapadnobalkanske kolege.
Inače susret lidera EU i Zapadnog Balkana postaje tradicija i najverovatnije će se organizovati svake godine. Prošlogodišnji Zagrebački samit je održan u video-formatu zbog epidemiološke situacije. Pre toga se samit sa zemljama regiona održao u bugarskoj prestonici Sofiji. Bio je to prvi samit nakon 15 godina, kada je u Solunu, 2003. godine prvi put potvrđeno da su vrata EU otvorene za države Zapadnog Balkana.
Nakon samita u Brdu, češko predsedavanje takođe namerava da u drugoj polovini 2022. godine organizuje samit sa Zapadnim Balkanom u Pragu.
