Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da je “navodni masakr” nad albanskim civilima na Kosovu u selu Račak, koji je bio ključni trenutak za pokretanje NATO intervencije na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, “velika laž i strašan falsifikat”.
Vulin je 10. decembra posle obilaska lokacije u okolini Niša na jugu Srbije na kojoj se snima film o dešavanjima u tom selu januara 1999. godine, rekao da je “tvrdnja o masakru velika uvreda za čitavo čovečanstvo”.
“NATO agresija je počela nakon strašne laži o Račku. U to vreme nismo bili ni dovoljno sposobni, ni dovoljno pametni da pokažemo celom svetu kakva je to bila strašna laž. Zadatak ove generacije je da pokaže celom svetu da su nas bombardovali i od nas napravili zločince zahvaljujući lažima i da je krv naše dece na onima koji su ovu laž izmislili”, naveo je Vulin, a prenelo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
On je dodao da Srbi “više nikada neće dozvoliti da im drugi pišu istoriju”.
“Nikada više nećemo dozvoliti da drugi izmišljaju istinu o nama jer istina je jedna, a ona je na strani srpskog naroda”, rekao je on.
Ministarstvo unutrašnjih poslova i Radio televizija Srbije u zajedničkoj produkciji rade serijal filmova pod nazivom “Dosije Kosovo” koji se, kako je najavljeno, bavi “hronologijom dešavanja i sudbinama civila i pripadnika policije na Kosovu” u periodu od 1998. do 2001. godine.
Vulin je, najavljujući serijal koji se finansira iz budžeta Srbije, 15. novembra izjavio da Ministarstvo unutrašnjih poslova “ima obavezu da sačuva istinu o vremenu oružane pobune i NATO agresije”.
Masakr u Račku
Srpske policijske i vojne snage na Kosovu ubile su 15. januara 1999. godine u Račku 45 albanskih civila, među kojima je bilo žene i dece. To je nateralo međunarodnu zajednicu da brže reaguje po pitanju rata i kršenja ljudskih prava na Kosovu.
Na masakr je prvi ukazao tadašnji šef posmatračke misije OEBS-a William Walker, koji je Račak posetio dan posle masakra i izjavio da se radi o teškom zločinu protiv čovečnosti. Slobodan Milošević, tada predsednik SR Jugoslavije, mu je naredio da napusti državu, tvrdeći da se u Račku nije desio masakr.
Međunarodna zajednica se međutim pokrenula i pokušala da putem pregovora u Rambujeu u Francuskoj navede srpsku i albansku stranu da dođu do rešenja po pitanju Kosova, što je Milošević uporno odbijao.
To je doprinelo odluci o početku vazdušne intervencije NATO-a na SR Jugoslaviju počela 24. marta 1999. koja je trajala 78 dana.
U međuvremenu, u ratu na Kosovu ubijeno je ili nestalo više 13 hiljada ljudi. Srpske vlasti su počele povlačenje nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, a koji je omogućio i ulazak NATO snaga na Kosovu.
Masakar u Račku bio je deo optužnice Međunarodnog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji protiv Slobodana Miloševića i nekoliko drugih srpskih zvaničnika. Međutim, niko od optuženih nije osuđen za zločin počinjen u Račku.
Šta kažu vlasti u Beogradu?
Ovo nije prvi put da ministar Aleksandar Vulin negira masakr u Račku. Vlasti u Srbiji, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nazivaju ga “fabrikovanim zločinom”.
“Radilo se o fabrikovanom zločinu gde je sve falsifikovao svetski hohštapler i prevarant William Walker. To ću da ponavljam svakog dana pa da vidim ko će da nas osudi”, izjavio je Aleksandar Vučić 5. decembra 2019. godine.
Predsednik Srbije je tako reagovao na presudu prištinskog suda kojom je bivši ministar administracije i lokalne samouprave u Vladi Kosova iz redova Srpske liste Ivan Todosijević osuđen na dve godine zatvora zbog izjave u kojoj je masakr u Račku nazvao “lažnim zločinom”.
Advokat iz Prištine Tom Gashi je u ime porodica žrtava masakra u Račku podneo krivičnu prijavu protiv predsednika Srbije zbog podsticanja nacionalne, rasne, verske ili etničke mržnje, razdruživanja ili netrpeljivosti.
