Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je da su institucije Kosova blizu stanja “predstojećeg rješenja” za napetosti na sjeveru zemlje.
Na medijskoj konferenciji u Strasbourgu, nakon govora u Evropskom parlamentu, Osmani je rekla da se Kosovo trenutno suočava s izazovima, ali je dodala da smo “na pravom putu da ih prevladamo”.
“Stalno sam u razgovorima, u kontaktu s našim partnerima, sa Sjedinjenim Američkim Državama, s našim partnerima s pojedinim državama Evropske unije, s institucijama EU-a i rekla bih da smo blizu puta napred. Postoje neki detalji o kojima još treba razgovarati, ali imam puno poverenje da će se ovaj izazov savladati jer put koji je pred nama mora biti zajednički put”, rekla je Osmani.
Na severu Kosova od 26. maja porasle su tenzije, nakon ulaska u opštinske zgrade novih albanskih gradonačelnika, unatoč protivljenju lokalnih Srba, prenosi RSE.
Tenzije su kulminirale 29. maja kada su se u Zvečanu srpski demonstranti sukobili s pripadnicima NATO misije na Kosovu KFOR. U sukobima su ozleđeni deseci ljudi s obe strane.
Međunarodna zajednica postavila je Kosovu tri zahteva: smirivanje situacije na severu, održavanje lokalnih izbora u četiri opštine na severu i povratak dijalogu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, uz posredovanje EU i podršku SAD-a.
Kosovski premijer Albin Kurti predstavio je 13. juna plan u pet tačaka za koji je rekao da će pomoći u smanjenju napetosti.
Predsjednica Osmani je rekla da su zahtevi međunarodnog faktora i Kosova slični.
“Što se tiče međunarodnih zahteva, tu smo blizu. Mnoga pitanja koja su naši zahtevi, poput vladavine prava, ujedno su i njihovi zahtevi. Dakle, to je čest zahtev. Zatim, pitanje novih izbora, tu je naravno i volja kosovskih institucija. Postoje dve pravne mogućnosti. Prvo ovisi o političkoj volji aktualnih predsednika – mogućnost ostavke, stvar u koju se ne mešam. Drugi, za koji mislim da je puno demokratskiji, osigurava učestvovanje Srba u izbornom procesu, a to je kroz 20 posto potpisa onih koji su na biračkom popisu. A za druga pitanja još uvijek postoje razgovori, ali mislim da smo blizu pronalaska rešenja”, rekla je Osmani.
Evropska unija već je poduzela mere protiv Kosova zbog ignoriranja njegovih zahteva za smanjenjem napetosti na severu te je upozorila da će biti poduzete i druge mjere. No, Osmani je rekla da joj se tokom boravka u EP-u nije govorilo o mogućim sankcijama.
Uz nedozvoljavanje ulaska novih gradonačelnika u opštinske zgrade i povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije sa severa, drugi zahtev Srba je osnivanje Udruge.
Predsednica Osmani je kazala da Kosovo priprema nacrt ove asocijacije, jer je to, prema njenim rečima, obaveza Prištine koja proizlazi iz procesa dijaloga.
“Institucije Republike Kosovo preuzele su obaveze u procesu dijaloga u Bruxellesu da institucije Kosova pripreme nacrt. Taj nacrt je u pripremi, na njemu se radi i upravo će taj nacrt postaviti temelje za razgovore u Bruxellesu oko pridruživanja, uvek imajući na umu tri vrlo važna perimetra. Prvi je naš Ustav, drugi je odluka Ustavnog suda iz 2015., a treći je američko stajalište, koje su u pisanom obliku objavili (Derek) Chollet i (Gabriel) Escobar. To su premise, parametri. Naši stručnjaci rade i nacrti se konsolidiraju”, rekla je Osmani.
Osmani se osvrnula na članak višeg savetnika u američkom State Departmentu Dereka Cholleta i izaslanika Washingtona za Zapadni Balkan Gabriela Escobara u kojem su tvrdili da SAD ne podržava nijednu zajednicu koja preti suverenitetu Kosova ili nalikuje Republici Srpska – entitet u Bosni i Hercegovini.
Kosovo i Srbija su 2013. godine postigli dogovor o zajednici, a zatim 2015. godine o načelima za njeno osnivanje.
Ustavni sud Kosova je 2015. utvrdio da sporazum nije u potpunosti u skladu s Ustavom.
Srbija traži da Kosovo provede postignute dogovore, ali sadašnja Vlada Kosova izjasnila se protiv jednonacionalnog udruživanja.
Za provedbu Sporazuma o udruživanju opština sa srpskom većinom na Kosovu trenutno postoje četiri nacrta statuta i nacrta vizija: nacrt statuta Upravljačkog tima, nacrt vizije Aljbina Kurtija, nacrt statuta albanskog premijera Edija Rame i nacrt statuta Udruge koji je izradila nemačka organizacija Friedrich-Ebert-Stiftung (FES).
OSMANI: Srpsko stanovništvo mora pokrenuti peticiju za raspisivanje izbora
