Lider vladajuće poljske partije Jaroslav Kačinski otvoreno napao EU kao „otuđeni projekat koji predvodi neoimperijalna Nemačka.
Piše: Boško Jakšić│Politika
Ekonomski forum, koji organizuje varšavski Institut za istočne studije, okupio je 31. put sadašnje i bivše predsednike i premijere, komesare EU, akademike, bankare, poslovne ljude, istraživače, analitičare i aktiviste, blizu 5.000 gostiju iz oko 60 država Evrope, SAD i centralne Azije.
Impresivno je bilo mnoštvo tema: prehrambena sigurnost, izbeglice, digitalizacija, transport, turizam, pametni gradovi, sport. Kako razvijati porodični biznis, da li virtuelni novac ima budućnost, kakva je uloga institucija kulture u savremenom svetu?
„Davosom istoka” dominirale su, naravno, najaktuelniji događaji: rat u Ukrajini, kako obezbediti energetsku sigurnost, kako smanjiti zavisnosti od ruskog gasa. Sve uz zaključak da energetsku transformaciju određuju i nove politike koju nameću klimatske promene.
Zanimljiva je bila debata kako će Evropa izgledati posle kovida koji je naneo ozbiljne štete ideji slobodnog tržišta, zatvorio granice i ograničio poslovne i druge kontakte.
BOŠKO JAKŠIĆ: Blinkenova lista bez Srbije, SAD pomažu samo osvedočene saveznike
„Ne verujem da ulazimo u postpandemijski poredak”, izjavio je Vaclav Klaus, bivši predsednik i premijer Republike Češke. „Svet može da bude u postpandemiji ali će bez sumnje biti postdemokratski. Što je gore.”
U godinu kada je prvi put posle više od osam decenija rat u Evropi prestao da bude pojam iz istorije, veći broj od oko 300 debata bio je posvećen početku novog hladnog rata, političkim i ekonomskim posledicama konflikta u Ukrajini i vizijama buduće bezbednosne arhitekture kontinenta. Forum je predsednika Volodimira Zelenskog i češkog premijera Petra Fialu proglasio za ličnosti 2022.
„Moramo da obezbedimo da suverena Ukrajina dobije rat”, poručio je Jaroslav Kačinski, lider vladajuće poljske konzervativne Partije zakona i pravde, koji se na forumu pojavio posle više godina da bi učestvovao na panelu „Evropa u svetlu novih promena”.
„Rusija korak po korak gubi svoje ekonomske potencijale i uz privredu deset puta nižu od one u EU i 20 puta u poređenju sa zemljama NATO, nije sposobna da dobije ovaj ekonomski rat”, rekao je Pavel Boris, predsednik Poljskog fonda za razvoj. „Rusija će izgubiti, ali to će trajati.”
Prema Dan Smitu, direktoru uglednog stokholmskog Međunarodnog instituta za proučavanje mira, iako je izgledalo da je odgovor vladinih institucija na pandemiju i rat bio spor, danas su se u akciji mobilisali kako građani tako i zvaničnici.
BOŠKO JAKŠIĆ: Šta fali da se RS jednog dana “utopi” u cjelovitu Bosnu ravnopravnih građana?!
Poljski ministar kulture Pjotr Glinski nije sasvim saglasan. Smatra da Evropa nije bila pripremljena za rat i da danas na neodgovarajući način reaguje na događaje. Poljska, koja pruža utočište za čak 3,5 miliona izbeglica, često zamera partnerima u EU, posebno Nemačkoj, da nedovoljno pomažu režim u Kijevu i susednim zemljama, što je „napuštanje vrednosti na kojima je EU izgrađena”.
A šta je na temu evropskih vrednosti imao da kaže Kačinski u vreme kada se širom Evrope govori da su institucije mnogih demokratskih društava u krizi? Zapadni partneri smatraju da je Kaćinski, uz mađarskog premijera Viktora Orbana, primer populističkog ugrožavanja demokratije. Kritikuju ih da promovišu nacionalizam, ruše vrednosti na kojima su stvoreni EU, država prava i njene institucije, da šire autoritarnost i prete manjinama.
Uprkos sloganima o jedinstvu i solidarnosti, de fakto lider Poljske ponudio je u Karpaču drugu sliku. U skladu sa svojom klero-desničarskom političkom agendom poručio je da je „sveta dužnost” poljskih političara da se suprotstavljaju „kulturnom otuđenju” Evropske unije.
Nije to prvi put da Kačinski ponavlja da su liberalne i „anacionalne” vrednosti Zapada neprihvatljive suverenom poljskom društvu. Sledbenik Orbanove ideje „neliberalne demokratije” čak je otišao korak dalje.
Napao je EU kao otuđeni projekat koji predvodi „neoimperijalna” Nemačka, a članstvo Poljske je opisao kao nužnost. „Morali smo da se pridružimo EU samo radi opstanka i razvoja. Posle nije bilo drugog puta.”
„U EU postoji pravilo: ko je jači, tim bolje. A pošto je Nemačka najsnažnija, stari nemački koncept – koji može da bude nazvan neoimperijalnim – se održava. Nemački kancelar Olaf Šolc želi da (od EU) stvori superdržavu svetskog značaja pod nemačkim vođstvom.”
„Slamanje poljskog otpora je vitalno za izgradnju evropske države”, nadovezao se na ovu temu guverner poljske banke Adam Glapinski.
Otvoreni napad na Nemačku dolazi u vremenu kada Poljska zahteva isplatu reparacija za štete tokom Drugog svetskog rata procenjene na 1.300 milijardi evra i najavljuje obraćanje Evropskom parlamentu. Kancelar Šolc kratko uzvraća da je to pitanje rešeno 1953.
Sagovornici u Karpaču skloni su da zaoštravanje retorike prema EU i Nemačkoj postave u kontekst izbora naredne godine. Opada poverenje u vladu Mateuša Moravjeckog, inflacija je 16 procenata, a Kačinski upotrebom nacionalizma, glorifikovanjem porodičnih vrednosti i napadima na LGBT populaciju pokušava da osnaži poziciju vladajuće partije među ruralnim biračima i starijim osobama, koji su okosnica njegove pobede pre tri godine.
Organizatori su održali nekoliko panela na kojima se raspravljalo o budućnosti konzervativizma, poput jednog na temu „Može li zapadna civilizacija da opstane bez hrišćanstva”.
Geopolitika je cinična i surova, a njena logika slabije igrače osuđuje da se potčine moćnijima, čulo se od domaćina. Može li onda Centralna Evropa da izgradi sopstveni identitet, da odbranom konzervativnih interesa izgradi sopstvenu budućnost? Možda i zato Zapad gubi bitku za demokratiju. Ali kriza liberalnog poretka nije vezana samo za istok Evrope.
