Finski predsednik i premijerka objavili su 15. maja da će ta zemlja podneti kandidaturu za članstvo u NATO, čime se otvara put za proširenje zapadne vojne alijanse od 30 članova u vreme ruske invazije na Ukrajinu, piše RSE.
Predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin ovo su objavili na zajedničkoj konferenciji za novinare u predsedničkoj palati u Helsinkiju.
“Ovo je istorijski dan. Počinje nova era”, rekao je Ninisto.
Finski parlament treba da odobri tu odluku narednih dana, ali se to smatra formalnošću.
Zvanična aplikacija za članstvo će biti podneta u sedištu NATO u Briselu, verovatno tokom iduće nedelje.
Predsednik i premijerka Finske objavili su 12. maja da se zalažu za članstvo u NATO-u, u velikoj promeni politike koju je podstakao rat u Ukrajini.
Finska, koja sa Rusijom deli granicu od 1.300 kilometara, bila je vojno nesvrstana 75 godina.
Ali nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru, političko i javno mnjenje dramatično se okrenulo u korist članstva.
Najava Finske, ali i Švedske da se spremaju da podnesu zahtev za članstvo u transatlantskom savezu izazvala je pretnje odmazdom iz Moskve i prigovore Turske, članice NATO-a.
Turski ministar vanjskih poslova Mevlut Cavusoglu rekao je 15. maja da Švedska i Finska “moraju da prestanu da podržavaju teroriste” u svojim zemljama, da pruže jasne bezbednosne garancije i da ukinu izvozne zabrane Turskoj dok traže članstvo u NATO-u.
Čavušoglu je u razgovoru sa novinarima nakon sastanka ministara inostranih poslova NATO-a u Berlinu rekao da Turska nikome ne preti, ali da posebno govori o podršci Švedske kurdskoj militantnoj grupi PKK, koju Ankara smatra terorističkom organizacijom.
Zvanično saopštenje finskih zvaničnika došlo je u trenutku kada su se u u Berlinu okupile najviše diplomate država članica NATO-a kako bi razgovarali o daljoj podršci Ukrajini i najavama Finske i Švedske da se pridruže Alijansi.
Zamenik generalnog sekretara NATO-a izjavio je da je uveren da zabrinutost Turske u vezi sa pristupanjem Finske i Švedske Alijansi može biti rešena.
“Turska je važan saveznik i izrazila je zabrinutost koja se rešava između prijatelja i saveznika”, rekao je Mircea Geoana novinarima 15. maja na marginama sastanka u Berlinu.
“Uveren sam da ćemo, ako ove zemlje odluče da traže članstvo u NATO-u, moći da im poželimo dobrodošlicu”, dodao je on.
Nemačka za brz prijem Finske i Švedske
Nemačka je preduzela sve pripreme za brzi proces ratifikacije ukoliko Finska i Švedska odluče da podnesu zahtev za članstvo u NATO-u, poručila je u Berlinu nemačka ministarka inostranih poslova Annalena Baerbock, ističući potrebu obe zemlje za bezbednosnim garancijama.
Ona je dodala da su se ministri zemalja članica NATO-a na večeri u subotu, 14. maja, složili da ne bi trebalo da bude “sive zone” između prijave i pridruživanja Finske i Švedske.
“Ako odluče da se pridruže, mogu brzo da se pridruže. Moramo se pobrinuti da im damo garancije bezbednosti, ne sme biti prelaznog roka, sive zone, gde je njihov status nejasan”, rekla je ona.
Baerbock je mislila na period ratifikacije koji može da potraje i do godinu dana, tokom kojih nordijske zemlje još neće biti zaštićene članom 5. NATO-a koji garantuje da je napad na jednog saveznika napad na sve.
I Kanada se nada brzom procesu ratifikacije ukoliko Finska i Švedska odluče da podnesu zahtev za članstvo u NATO-u.
Šefica diplomatije te zemlje Melanie Joly izjavila je u Berlinu da se nada da će to biti urađeno “za nekoliko nedelja”.
